Службени лист Српске књижевне задруге

97

овога решења по неки пут се оступало, — а то је

увек било на штету Задруге.

У почетку су били хонорари скромнији, а то нарочито пада у очи при одређивању хонорара за предговоре. Доцније су хонорари повећавани, па кад је изгледало да ће награде од штампанога табака пасти у очи, онда су хонорари одсеком одређивани. Довољно је поменути, да је на тај начин хонорар за предговоре од штампанога табака каткад долазио до 150 динара. Осим тога, по неки пут је плаћано засебно за коректуру, док је то била дужност тајникова. А бивало је прилика да се за један исти спис једном лицу плаћало за редиговање, другом за коментар, а трећем за предговор.

· Поред осталога рђавога руковања и ово је доста припомогло да Задруга дође у критично стање.

Што се тиче осталога рада Задругина, од кога је зависила сва имовина, видећемо да на тај рад није готово нимало обраћана пажња или је то учињено тек кад се дошло до ивице пропасти.

Ма да свих записника нема, ипак се и из оних који су остали види да је у почетку при штампању вођено рачуна о броју примерака. Ово је и доцније продужено, тако на 64. састанку (од 13. У. 1897.) решено је да се МГ коло штампа у онолико приме“ рака колико и У коло и 500 примерака више. Исто тако, на 127. састанку (од !. М!. 1901.) извештава се управа да је од !Х кола штампано 9.500 примерака:, те да се Х коло штампа у 10.000 примерака. Доцније се о броју примерака ништа не говори, тако на 132. састанку (од 25. ТУ. 1902.) утврђују се

1 У извештају од 1904.-5, стоји да је растурено од 1899. до 1905. свега 8011 комплета од 1Х кола. Треба пмати на уму да је повереника било око 300, а неколико је комплета послато редакцијама појединих листова и т. д., те се може рачунати да је од тога кола растурено свега 8.500 комплета. При прошлогодишњем прегледу магацина нађено је свега 207 комшлета.