Службени лист Српске књижевне задруге

МЕ

неми и kanua

у пи пи нити

БРОЈ 9.

ћа пажњу да те његове замерке потичу само од пријатеља Задруге, који жели да Задруга напредује у свима својим пословима. да њега је извештај управин мало непотпун: у њему нема објашњења, зашто није ушло у последње коло дело г. Б. Отанковића, као што је управа била обећала. Њему се даље чини да је управа

погрешила, што је поједина дела, као нпр.

Енејиду, раздвојила, а није је дала у једном колу. Осем тога, он налази да је управа у последњем колу дала задругарима мало поучних дела. У њему нема ништа из народне историје. Она, толико обећавана, и отпочета Историја Орп. Народа, никако се не наставља. За наредно коло има исто тако да учини коју замерку. Обећавају се Тургењевљеви „Товчеви записци, у преводу г. д-р Јована Максимовића. Говорник неће да се упушта у оцену питања, у колико је г. Максимовић добар преводилац или није, али му је познато да се на Универзитету од стручног лица чула врло неповољна оцена о г. Максимовићу као преводиоцу. На основу тога, говорник изјављује да он има мало сумње у добру израду тога посла. Даље замера управи, што је примила у овогодишње коло књиге г. г. Л. Комарчића и Драг. Илића, којима не оспорава извесну књижевну вредност, али који нису писци које треба да издаје Књижевна Задруга, која није исцрпла ни српске писце боље од њих, Кочић, ћипика и СОтанковића. дамера управи исто тако поновно покретање Забавника, с којим су раније управе већ претрпеле дефицит, па је очекивати и овога пута то исто. Место тога, боље би било, кад би Књижевна задруга издавала књиге о српскоме народу и о српеким земљама, ма и као посебна Задругина издања. Још налази да би управа могла оштампати извесан број примерака својих издања и латиницом, како је то раније начелно већ било одлучено, зато што има један добар део српскога народа, коме је ближа латиница него ћирилица. Он још изјављује да му је п чудновато и жао што се Народна Књига није растурила. Он не зна, како је то било, да Друштво за таколску хигијену и народно просвећивање није унело те књиге у народ, каџ што је раније било изјавило. Он ће поднети фор-

малан предлог, да се управа овласти да те две | књиге растури. Нуди управи и своје услуге у |

томе послу. Налази да је досадашњи рад доказао да управа треба да изради један програм свога рада. Ова би управа требала да се постара да изради један такав програм бар за наредних пет година, па да се дела спреме и избегне и закашњавање кола: чим који сарадник не би предао обећани рад до крајњега рока, било би других дела, да га замене. Он види још да предлог г. Хенрика Лилера о претпоследњој

· СРПСКА КЊИЖЕВНА ВАДРУГА.

СТРАНА 101.

скупштини Задругиној, да Задруга добије свога сталног чиновника, још није остварен; требало би, међу тим, и то иввршити. После тога, г. Дачић прелави и на питање о куповини куће, које му изгледа да није повољно свршено. По његову рачуну Задруга плаћа сувише скупу кирију за своје имање, јер би на 92.000 динара, датих под интерес, имала годишње 4.600: динара камате. Најзад он још пита управу: шта је било с утајивачима, који су ранијих година оштетили Књижевну Задругу ?

Г. Лука Зрнић. Захваљује такође управи на успеху, али и он има да учини коју замерку њену књижевноме раду. По његовом мишљењу, Задруга даје и сувише забавних дела, а мало поучних, међутим нека од ових чита врло велики број читалаца. Зато би требало да те поуке буде више у Задругиним издањима. Он је имао прилике и лично да се увери за једну од таквих књига: Задругино издање дела Воћке џ воће он је видео на много места у рукама задругара који су га врло често прочитавали. (Овде настаје објашњење између говорника и г. д-р Ј. Скерлића, који примећује да је на сваки начин корисно, што су неки задругини читаоци то дело често читали, али само то дело и њему слична нису за редовна издања Задругина, јер је у њима поука сувише специјална.) !". орнић још замера управи за ранија прештампавања превода и налази да дадруга једном већ штампане преводе не сме прештамнавати.

Г. Милан (С. Убавкић. Олаже се сг. Дачићем што се тиче цепкања појединих књига на два кола. Налази, међутим, да је управа добро урадила што је поново покренула Забавник. Финансирање управино је за похвалу; говорник се радује што се ова скупштина држи у сопственој кући Књижевне Задруге. Он са своје стране захваљује управи на корисном раду.

Т. Јеремија „Кивановић. Изјављује, на првоме месту, задовољство што дискусија тече правилним током. Одговара на г. Скерлићеву напомену о конкурсу, да га управа није скинула сасвим, ма да је лањеки покушај остао бев резултата. На једном састапку књижевног одбора, ту скоро, поново се говорило о конкурсу. Управа, дакле, мисли и сама то да уради. Објашњава, зашто није у последњем колу изашла приповетка г. Б. Станковића Нечиста крв. Управа је врло радо прихватила понуду г. Станковића, да то дело уђе у издања Књижевне Задруге, али г. Станковић га није предао управи до одређенога рока. Она је тада пристала да се тај рок и продужи, колико се највише могло, али писац нп тада