Службени лист Српске књижевне задруге
“
СТРАНА 108.
ОРПОКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
је — — А на ME ra ИУ Doo Ka "3 "“ с HO =
БРОЈ 9.
није био готов са делом. Управа, дакле, није крива, што то дело није ушло у последње коло књига Књижевне Задруге. Што се тиче г. Дачићеве напомене о издавању дела гл. Комађрчића и Илића, одговара да управа није обишла, никаквог писца бољег од њих, да би само њих двојицу издала. Она је имала њих на расположењу и њих је дала. У осталом ове ствари гг. Комарчића и Илића нису рђаве, оне су, по његову мишљењу, добре, па и врло добре према слабој понуди оригинала. Сем тога ти су људи на првоме месту књижевници, људи од пера, којима је писање главни посао, и Задруга им само чини пажњу штампањем њихових дела. Цепкање дела не може се свугде осудити: има дела, као што су „Ловчеви записци, која се могу лако цепкати без икаква уштрба за писца или читаоца. да Забавник одговара да његово поновно покретање није погрешка и да он није раније пропао, што није имао довољно читалаца, него што га је ранија управа штампала у много више примерака него што треба, и што је њиме
рђаво администровано. Напомена о делима из.
историје и географије српскога народа није неоснована, али што се она не издају, томе није крива управа, него то што их нема. Управа није ни од кога добила понуђено какво слично озбилно дело, ша га одбила. Још има да изјави да се књижевни одбор бавио питањем о изради једног детаљног програма, и баш је на последњем састанку одлучио, да га детаљно изради сада после скупштине. Ако књижевни одбор допушта, он изјављује у његово и своје име да прима напомене које су данас пале.
ТГ. Јован Н. Томић. Налази да Књижевна |
Задруга не треба да штампа само белетристична дела и да треба дела тражити, а не само чекати понуде. Што се тиче дела, намењепих овогодишњем колу, и он налази да је избор рђав. Између осталога, замера што је управа узела приповетке Драг. Илића и Ј. Комарчића, а нарочито Ђибу. Може се бранити што управа _помаже књижевнике, али треба исто тако м претплатнике. Тургењевљевим „овчевим 80писцима противан је зато, што су до сада штампани већ два пута. да Сењобоса налази да је рђав избор. То је само проширен уџбеник, и то уџбеник за Французе, а није за наше прилике. Управа је добро урадила што је купила кућу и за то јој захваљује. Имаовина, се не може лако отуђити, као оно пре готов новац сталнога, капитала. Уз то овом куповином управа врши принудну штедњу. На крају се обраћа управи питањем, шта је с арамијама који су раније оштетили Задругу“
TT. Милутин К. Драгутиновић. Изјављује да целој нашој интелигенцији служи на част,
што се Задруга тако брзо исплела из забуне, у коју је до пре две године запала, па чак стекла и свој дом. Али успех је само економске природе. Заветна „мисао Задругина, програм, занемарена је: Задруга даје само забаве, а не и поуке, нарочито о српскоме народу. О избором sa ХУП коло није задовољан. Зашто да
"не уђе Каћански или Драгашевић, када Ду-
чић још може причекати; Зашто нам управа у извештају мотивише дела ХУГ кола, која су у нашим рукама, а не мотивише дела ХУП кола“ Забавник треба покренути, али избор прве свеске није добар. Налази да књижевни одбор ради сувише брзо и овлашно. „Товчеви затписци били су и прошли; њих је свак већ прочитао, те их не треба опет штампати. Тражи да одбор предузме нов избор дела за ХУП коло, да - спреми озбиљан програм даљега рада, са што бољом поуком о Српетву, и да га изнесе на претрес једној ванредној скупштини.
Г. Лазар Ј. Обрадовић. Није у неколико задовољан управиним радом, што је у досадањим издањима Задругиним заступљена махом 0елетристика, а мање има науке Књижевна Задруга треба да ради на народном просвећивању, а просвећеност не састоји се само у познавању и читању дела из лепе књиоевности, него још више у познавању и проучавању дела чисто научне садржине. (С тога Књижевна Задруга треба да издаје што више поучних дела. У њена издања треба да уђу дела из технологије, астрономије, физике, философије и т. д. У томе погледу има да упу-
· ти на управу питање. шта је са започетим
издавањем Историје Српскога Народа од Љ. Ковачевића и ЈЉ. Јовановића; — Најзад, он не види ништа из извештаја шта је са људима који су у Задрузи извршили проневере. — Куповину куће потпуно одобрава.
Г. Милан Грол. Изјављује да ће бити кратак, али лако, може бити, и оштар, зато што неће имати времена да развија и прави резерве. Ова је управа имала несумњив успех у економном делу свога рада, али је њен књижевни рад слаб. По његову мишљењу, наредно коло.-биће најгоре од свих досадањих. Хаџи Лила п Комарчић су просто неразумљиви. Књижевна Задруга не треба да даје милостињу по цену издавања рђавих дела. Ове две књиге су без књижевног интереса. Jom да је узет и Каћански, било би коло без икакве вредности. Осим тога, Ђидо није Јанково дело првога реда: он је бев интереса за публику као дело ва читање. „Товчеви затисци су п сувише познати, а преводиоцу се с озбиљне стране замера да рђаво преводи. Жали што управа Књижевне Задруге није била куражна
ale e pape
e a e
e