Службени лист Српске књижевне задруге
+.
лит.
пена рннину
и " U
—
и дала, место Хаџи Лиае и Једног Разореног Ума, које дело од Ускоковића и остале млађе људе који су већ врло добри. Овако ће се дати једно мртво коло. ~
Г. Живан Кивановић. Износи тежак положај управе у избору дела за издавање. Читасци Књижевне Задруге припадају свима сталежима: и онима најобразованијим члановима нашега друштва и онима слабије или никако обравованим. Природно је да у таквим приликама избор дела мора бити „мешовите природе“ и мора „увек изазвати дискусију, као што је то до сада било на свима скупштинама. -— Ако Забавник не буде успео, нека, се одмах престане издавати. — Кућа је купљена под врло повољним условима и бар се од сада неће лако трошити имаовина.
Т. Хенрик Лилер. дахваљује од свега срца свима предговорницима, нарочито старим и осведоченим пријатељима Књижевне Задруге, који прате Задругин рад с неуморном пажњом, те њихове напомене само могу бити корисне Задруви. Он је уверен да је њихов говор био само добронамерна напомена, а никако прекор, те ће управа и учинити све што може, да те напомене уважи. — Забавник је покренут на основу мишљења изражених у анкети и жеље вредних повереника, а и по одобрењу лањске скупштине. Повереници су обећали распродати 1500 примерака. Управа је, на основу тога, одлучила да га штампа у 2000 примерака, и то само једну огледну свеску, па ће га, према одвиву читалачке публике, наставити или обуставити. Ну он је уверен да ће Забавник имати успеха, јер ће се управа клонити онога што је први пут било штетно по њега — великога давања на почек и сувише великога броја примерака. — Оправдан је прекор за закашњење Х МГ кола. Управа је збиља погрешила, што није 1. јуна, како то прописује пословник, дала у штампу које друго дело, када обећано није добила. Што се тиче закашњења у експедицији, није кривица до управе. То је закашњење наступило услед тешке болести, а после п смрти коричареве, а нарочито због поремећених трговин-
· ских односа између Аустрије и Орбије. Да су
се књиге експедовале на време, царина би на књиге, пошто су оне укоричене, била толика, да Задруга не би могла поднети тај издатак, а било би сасвим неправедно ставити га на терет задругара. Зато је управа нашла други један начин, који је финансијски много повољнији, али је због тога успорена експедиција. — Што се тиче г. Дачићеве напомене о сталноме чиновнику, он изјављује да је и сада тога мишљења да Књижевна Задруга мора да има таквога чиновника, и она, ће га, за месец два дана, или добити или он неће остати у управи. — Што се тиче куповине
ОРПСКА ЕЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
СТРАНА 108.
куће, признаје да би Задруга збиља на 92.000 динара могла имати годишње камате 4.600 динара, како то тврди г. Дачић, баш и да се узме да она сада од једном даје 92.000 динара (што није случај, јер толико и нема). И збиља би онда кућа била преплаћена, када Задруга даје годишње 4.600, а прима само 3.000 динара. Али куповину ваља ценити са ширега гледи-
"шта. да добар глас задругин, нарочито после
преклањске кризе, биће велика добит, када, се широм СОрпетва чује, како је она стекла свој дом, како ће она сада под својим кровом поузданије радити свој задатак. Ова се страна не цени новцем. Па и с финансијске стране куповина стоји повољније. Задруга на 44.000 динара, колико даје за кућу о куповини, губи по 6%о ва 6 година 15.840 динара камате, а на 48.000 динара, колико остаје дужна, по 59/0о за 6 година даје 14.400 динара, свега дакле даје 30.240 динара. За 6 година пак има, по 3.000 годишње, 18.000 динара прихода од станарине, на 4.000 динара добивенога легата о куповини (који легат Задруга иначе свакако не би добила) има по 6%о за 6 година 1.140 динара, а на оних 8.000 динара, које Задруга треба сваке године да да на штедњу, да после 6 година исплати остатак дуга у 48.000 динара, има по 6%о од 2. —6. године 7.200 динара камате, свега дакле добија 26.640 динара. Према томе дадруга за тих 6 година даје више него што прима 8.600 динара, баш ако се и не рачуна, да ће то имање после 6 година за толико више вредети, него што вреди данас. Џосле ваља имати на уму, да Задруга свој дом не може имати у каквом забаченоме крају Београда, већ га мора имати на каквоме видноме месту, да га и при овлашном прегледу Београда може видети сваки Орбин, који дође у Београд. Таквих места нема више много у Београду, бар не за овакву цену, и у овој кући Задруга је то нашла. Добит је за Задругу, што се овом куповином обвезала и на принудну штедњу, да би отплатила дуг од 48.000 динара. Најзад, рента се овоме имању може и мора подићи и зидањем на овоме земљишту, јер би било грехота да толико земљиште на оваквоме месту стоји толико празно. А управа је при куповини помишљала и на то. Према свему налази да је куповина врло повољна за дадругу. — Питање о утајама управа ове године није поменула у извештају само зато, што је то питање изнела у лањскоме извештају и што је претресено већ на лањској скупштини. У ствари је само утаја једнога лица, пређашњега службеника Задругина, али је и она обезбеђена, те се поступно наплаћује. Ко је то лице, чуло се лане на скупштини, а управа није хтела да га нарочито помиње, јер јој се иначе с неке стране чине прекори да она оп-