Службени лист Српске књижевне задруге
СТРАНА 82.
ОРПОКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
ИЗВЕШТАЈ одбора, Српске Књижевне Задруге
подневен ХУ годишњој скупштини, 4. маја 1908. године.
Управнога
(а 0 књижевноме раду.
Ни овогодишњи иввештај не даде нам се почети без тужна увода. Чинило се да ће нав ова бар година поштедети, али нас је она баш, на свршетку свом, ојадила тешко. Отела нам је Милована Њ. Глишића, па, пре него бисмо се могли и прибрати мадо, и Оиму Матавуља.
Ретка скромност обојице покојника, тако супротна непролазним заслугама њиховим ва развитак приповетке српеке, скраћује нам, у искрену пиетету према њима, и иначе слабу моћ да им достојно одамо хвалу. А колико би се само имало рећи и много и похвално о њима!
Један нам створи праву приповетку о селу. откри нам у њој Шумадију; други нас уведе у Црну Гору и Приморје; обојица нас тако пријатно вабавише, обојица тако слатко насмејаше. __Орпска Књижевна Задруга поноси се што је најбољим делима њиховим украсила издања. своја. Од Матавуља издала је два у свему најбоља дела његова: Бакоњу Фра-Брна (књ. 4.) и Ускока (књ. 15.). Од њега је штампала још и драму Завјет (књ. 48.). Од Глишића пружила је писменом СОрпеству избор најлепших приповедака његових о селу (књ. 99.) и уз
то уметничке преводе његове: 7араса Буљ- |
бе, Обломова, Рата пи Мира. : Милован Ђ. Глишић има још великих заслуга и за унутрашњи рад и развитак Орп-
ске Књижевне Задруге, као члан управног |
одбора њеног. Парастос, који му је Задруга учинила 26. јануара ове год., када је члан управног одбора г. Јеремија „Кивановић истакао све, па и те заслуге Глишићеве за Задругу, само су мален знак пажње и захвалности, Слава Миловану Б. Глишићу ! Слава Сими Матавуљу!
ж
Управа се Орпске Књижевне Задруге нада, | да је последњим, ХУГ колом књига врло | добро одговорила оним многим захтевима, који јој се траже у раду. Дала је у њему и једно од литерарнијих кола, па ипак у доброј мери и популарно; дала је и у сшарим, прештампаваним делима, ипак нова, прерађена; дала је доста забаве, па и поуке, и како пријатне; дала је највише дела из народне књижевности, и старије и новије, ив старокла- | сичне, из туђе, и то словенске; дала је и више | књига него у ранијем колу (седам према шест | у ХУ коду), а ипак очувала и меру у дело- – купном броју табака (84). |
У ХУГ су колу:
1. Песме Војислава Ј. Илића, први део; са ликом песниковим и једним аутографом: | за штампу спремио и тумачења написао Драг. Костић, професор; предговор написао д-р Јован Окерлић, професор Универзитета.
9. Писма из Италије од Љуб. П. He- | надовића; ва штампу спремио и тумачења | написао Драг. Костић, професор.
8. Зона Замфирова, приповетка Стевана О. Сремпа.
4. С планине и испод планине, приповетке Петра Кочића.
5. Енејида, део први; превео, предговор тумачења написао д-р Никола Вулић, професор Универзитета.
6. Мртва Стража, приповетка Болеслава Пруса, с пољског превео-Лазар Р. Кнежевић, профевор.
7. Baja Гање, приповетка Алека Константинова ; превео Аксентије Бацета Рујанац; превод допунио и поправио, предговор птумачења написао Јер. „Кивановић, професор.
Песме Војислављеве, Зона Замфирова и Енејида унете су по одлукама раније управе, остале по одлуци садашње управе. Прва четири дела добила су, у врсти својој, највећи