Службени лист Српске књижевне задруге
10 број препорука у одговорима на нацрт за[ND PIH. Mr Гесме Војислава Ј. Илића нису у тоговом колу књига прве само по реду, него от тотово и по свему другом: и по литерарној (а вредности својој, и по вначају у новом пегу еништву нашем, као и по потреби и интереју совању с којим се тражило и очекивало издање њихово, јер су постале реткост књи1 жарска. Ово издање Задругино још је и прво п целокупно издање песама Војислављевих ; а "ува то и прво еређено издање њихово. Уметн нички и зналачки написана студија о Воји5 славу, у предговору, даје још већа значаја о овом издању.
Писма из Италије н надовића требало би у колу = љају старију књигу нашу, али су она увек ју још: тако нова, тако свежа; пето тако требало 8 би да нам представљају и поуку, јер нас поу» чавају о лепој Италији дају нам драгоп цене податке о незаборављеном песнику Гор2 скога Вијенца, али је у њима толико и тако пријатне забаве, да су се она због ње највише и читала и читаће се и у овом, новом, бољем, издању Задругину.
Зона Замфирова је, поред Ивкове Славе, за која је такође штампана у издању Задругину | (КЊ. 52.), најбоља приповетка Оремчева. И у 4 њој се слика, врло забавно, живот у Нишу. > Зона Замфирова је прича, која се не може т тек прелиставати ни прочитавати. Узмите је ("у руке, загледајте само, па ћете је свакако 1 морати читати и редом и до краја, на душак. = Зона Замфирова у издању Задругину није про) сто прештампана. Сремац ју је за ово издање 7 с нарочитом вољом докитио и догладио, као г мезимче своје.
У Кочићеву збирку С планине и испод i планине нису упше све приче и црте његове i Hero најбоље, према избору Д-р Јована Окер: лића и пишчеву. У Задругиној су збирци: " Јаблан, На Марконову точку, Гроб Слаi шке Душе, Зулум Симеона Ђака, Ис| тински зулум Симеуна Ђака, Мргуда, · Кроз светлост, Кроз маглу, Мрачајски · прото, Кроз мећаву, Јајце п Јазавац · пред судом. Јуначку крајину босанску, то срце тужне Босне, чије откуцаје сад-највише
om Љуб II. Heовом да представ-
—
Си 64
ОРПОСКА КЊИЖЕВНА ВАДРУГА
ОТРАНА 88.
озлушкује и онај мученик у Босни, као и непријатељи његови, насликао нам је Кочић уметнички, и живо, и,топло, и искрено.
· Енејиду, најбољи спев латинске клавичне књижевности, превео је за Задругу др. Никола Вулић зналачки, тачно, према најновијим тумачењима. Потреба ва добрим преводом овога дела осећала ce већ одавно. Опев тај истина нема сада онога значаја литерарног који је имао некад и у нашој књижевности, у којој је служио и као увор и као извор неколиким значајним делима, али ће и данас многога читаоца ивдања Задрусгиних и заинтересовати и забавити. Шредговор д-ра Вулића о песнику
" Вергилију и спеву његову и тумачења потпуно
олакшавају разумевање Енејиде.
Мртва Стража врло згодно пристаје у падања Задругина, не само по литерарној вредности, јер је једно од бољих дела пољског приповедача Болеслава Пруса, него, и више још, по предмету причања свог. У њој се врло вешто пи живо износи и онај немар, апатичност вишег друштва пољеког у борби са срачуњеном навалом германских досељеника, колониста, и жилавост, више несвесна, инстиктивна, простог, тврдоглавог сељака пољског у борби тој.
Баја Гање је лака, фељтонска ствар, али одлична у врсти својој. То је први превод с бугарског језика у издањима Јадругиним, а после приповедака Фалскога друга у низу југословенском. Превод је, заиста, али се то при читању врло често не чини. Јер Баја-Гање није само Бугарин, он је одиста Балканац, „Балкански“ како се и сам потписивао. Он је жив, и ако је прави носилац тога имена умро. Ви га сви познајете, имали сте толико пута посла в њим, запамтили сте га, добро вапамтили.
~
У наредно, ХУП коло одлучено је пи утврђено да уђу ови списи: 1. Песме Јована Дучића. Хаџи- Циша, роман из живота старога Београда од Драг. Ј. Илића. 8. Један разорен ум п Дневник једног покојника од Лазара Комарчића.