Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

296 нимЪ чудотворенїямЪ коя се у древня времена стихотворенію и музики припиеаваху, Смуінена, и изЪванЪ себе уграблІЗна незнаяше дали мора бЪжати, или далѢ овомЪ обаянію себе оставити; но будуѣи веѣь предЪ вече, упази да ПасширЪ почне скупляти стадо свое, и кЪ своиой колиби поспЂшаватпсе. ОнЪ и незна помисли она у себи: какова услажденія око себе просиплѢ. НЪгова проста душа н’іе за то нимало поноситїя: нити онЪ очекава одЪ кога какве похвале! таковЪ а дарЪ музике , ова сама нешребуе слишателя. Онай кои лепо пое совершеносе и самЪ тимЪ услаждава акога нико неѣе слушаши; а сва остала знаня потребую свидѣтеля. Овай небесни дарЪ дозволѢнЪ е біо чловеку у нВгоеомЪ первомЪ беззлобію, и невинности. Музика з одЪ свїю увеселѣнїя найчистѣйше и непорочнѣйше , и не простои разве невиннимЪ и лепимЪ душамЪ,; све гцо ѳ годЪ дивїе и сурово оно не пое него урлече. Ово а само увеселеніе коега иоіце моя душа на овомЪ свету може соучастница бити. Исто жалостно и плачевно џоянЂ има у себи неко услажденїе Я Ѣю одЪ садЪ сматрати на овога Пастирка као на неки ноеи одзивЪ коиѣемисе на мое прискорбне и болѢзнене одзивати гласове. СлѢдуюѢи данЪ Фонрозе учинисе са свое стране акибисе укланяо и избѣгавао одЪ Аделааиде: она сожали: счастіе, помисли у себи: учиниломи се било, као да ми з хо-