Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

3°3 „ по еле отдамЪ му дужностѣ погребенія; „ и мое ерне му се завеіца да Ѣе овде }, при гробу нѣговомѣ ожидавати и доче„ кати последни часЪ нашега соединенія. „ МеѢю тимЪ жестока гладЪ доѣе мучи}) ти разслаблѢну и изсушену утробу моу ю. Совѣсть моя недопусти ми да од„ речемЪ естеству подпорѣ живота, кои „ ми 9 жалостиїи него іцоѣе ми смершѣ ,, бити. Претворимѣ одѣяніе мое у пролі сто Пастирско, и предамѣ се овомѣ состоянію као моемѣ последнѣмѣ спаси}, телномѣ прибѣжишу. Одѣ тога Време,} на едина з моя на свету утѣха, сваки „ данѣ овде долазити, и на овомѣ гро„ бу коиѣе и мой бити, плачуѢи и ту„ жеѣи облегчаватисе. Сада ти видишѣ, „ Пастиру! сѣ коликомѣ повѣреностію я „ самѣ теби мое ерііе отворила, и ш,а з ,, у нѣму показала. Одѣ садѣ Ѣю и предѣ „ тобомѣ слободніе плакати. Ти си самѣ ,, коме самѣ я узрокѣ жалости мое спр'іоб,, іцила. И ово ми з едино облегчанѢ кое„ самѣ потребовала. Мис7і.имѣ, после о„ вога іна си чуо, да Ѣю имати неко пра,, во, подобной повѣренности одѣ тебе ,, надатисе. Негяисли 4а си се предай;, номѣ затаяо! я видимѣ чисто да состо,, яніе пасширско теби з странно, ту„ Ѣе, и новїе него мени. Ти си младѣ „ ичувствишелянѣ, иакосе я у моимѣ при„ доумлѣнїямѣ неварамѣ, наша злополуз, чія изѣ еднакогѣ произходе извора. Ти „ си као и я любіо, н у любови си неп среѣанѣ постао. У овон взаимной пс-