Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Доситеемъ Обрадовичемъ

3і6 іпе! о простите ви мени! о ви миле кости Орестана моега любимога! о ти пре’сладка дуто Орестана моега! читай само бво іца у моемЪ срцу написано стой, пакЪ сб неѢешЪ срдити на мене! едва з одтргну и однесу одавде: метну а на колеса, и поѣю дома у їуринЪ. Мало за тимЪ пошлю и преместе кЪ себи старца и старицу и даду имЪ лепо и спокойно живлѣнѣ. Аделааида дадевоздвигнути столпЪ воспоминанія на гробу Орестанову. А колибу у коей ѳ она служила претворе у едно просто, по самоѣи места, но лепо Полако зданіе: о'вде би долазила свакога лета,'за посѣтити ГробЪ Орастана своега, излюбитига, наплакатисе на нѣму, и опоменутисе многострадателногапрошастога времена, Време , постоянна и непрестанна любовЪ, и високопочитанїе младога фанрозе кЪ своиой преизрядной супруги, а сверхЪ свега благополучни породЪ прекрасне дечице отворе милостиво и благо Аделааидино срце кЪ начертантамЪ и воспрїятїамЪ нове, кЪ достойнѣйшему своему фторому супругу фонрози, любови и милошѣе. И она ни мало незаборавляюѣи Орестана своега ; любила з по томЪ и Фонрозу тако да а онЪ себе за блажена на свбту човека у супруге свое вменявао любови. Достойно дакле и праведно, ове Іеторїе Херойка илити витжкиня Аделааида, при истой своиой кЪ Орестану невѣрности заслужуе меѣю найславніими на свету женами мѣсто, вйсокопочитаніе и вѣчно воспоминаніе, К О Н Е И Ь.