Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

ідб праведно живлѣнѣ Богу угодно и пріятно ■' а приноси и жертве животина, и енѢшня помпа, цермонїя и храмови, да су са свимЪ рожеству излишнѣ веіци. ЧрезЪ шо узбуни на себе суевѣріе. И нехотеѣи да и сЪ нимЪ Аѳинеани учине исту будалаіцтшу, шо су са Сокраш омЪ урадили; подигне'Се одатле и преѣе у градЪ ХалцйсЪ, гди се и пресша* ви , на 322. године пре Хрісша , две годинё по смерти Александровой: шесшдесетЪ треѣега года живота. ИзЪ меѣю знзменшпи нѣгови речн овесу: ЕданЪ клепегауша човекЪ говореѣя млого запнтага: Да му нїе на досади. Ниси, одговори онЪ: можешЪ говорити колико оѢешЪ: ерЪше я неслушамЪ . . . Будимо пріятели Сократови и Платонѳви но наГг више исшине. Неки се младиѢЪ поносите’ да з изЪ славнога отечества: а есили тога достоянЪ ? запнтага . . . іЦо з димЪ и помрчина очима, то з пристрастіе души. . . Благодѣяніе з лепЪ -іцвётЪ, али брзо вене. Себе невадя ни фалиши ни кудити . . Надежда з санЪ буднога човека. . у бѣдному не треба гледати човека, него человѣчество. . КоренЪ наукез горакЪ, али з плодѣ сладакЪ ... Ко у добродѣтели и науцн пуіпуе