Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

томе я сумнямЪ ! швея споссбства, говоренѢ, и видѣ исти, показуюми да з тебе счастіе у некомЪ другомЪ состоянію поставило било. Фонр. Тиси одвеѢь добра іи,о тако о мени мислишЪ ! али Пристои ли шеби вѣрованіи да з природа пастире изЪ свега іца з добро изключила? ти се мени чинишЪ да си роѣена да царствуешЪ, и ниира манѣ Пастирка си као и я ! Аделааида заруйени при овимЪ речма; и ггроменивши разговорѣ; иски данѣ: речему : тиси содружіо мое поянѣ сЪ таковомЪ майсшорїомЪ, ш,о би чудо било, у едномЪ простсмЪ овчару. Фонр. И твой з гласѣ чудо у едкой простой овчарици. Ад. Нисилисе томе учіо ? Фонр. Я неймамЪ , ка* ко и ви, у томе другогз наставлѣнія него чувство ерца и слуха. Тиси понла , я самѣ 6ю умилѢнЪ, ша з мое ерце чувствовало то з моя свирѣлѣ издавала, я самѣ дисао у ню душомЬ моиомЬ : ево сва моя тайна : ниша на свету кеможе лакше бйти. То ніе могуле вѣрованіи! рече Аделааида: тако самѣ и я о вами мислїо кадЪ самѣ васЪ чуо, одговори Фонр. али самѣ морао моимЪ ушима вѣровати. Естество а безпристрастно , и другда, сЪ богашодаровиіпомЪ десни- е