Собраніе разныхъ нравоучителныхъ вещей : въ ползу и увеселенїе Досіөеемъ Обрадовичемъ

6§ Ако се на овын начинѣ младежЪ квари, їпако я самЪ повинанѣ, и наказанія досгаоянЪ. Ако лн ко мислн, да я не говоримъ истину, ласноме е изобличшпи. Я видимЪ у овомЪ собранію многе одЪ мои ученика заіцо ми ко не стане у лице ? Аколи се яакЪ они стиде іцо зло на свога учителя очишовагпи, баремЪ огпци ніови, стрнцеви, браѢа и осшалк сродници , као добри граѣани моралиби ме тужишн, да самЪ я синове н'іове и ероднике разхцетіо и у заблужденіе прнвео. Но оедє сена противъ случава, сви сродници ученика мои, за мене стое, и мою примаю страну- Со** граждни Аѳинейци ! судите ми какѳвамЪ годЪ драго; я се о моемЪ начину живота нити раскаяній могу, нити га измеішпш. Я нитисамЪ дезертира© кадЪ самЪ подЪ ору* жіемЪ отечеству служіо, нити сздЪ пакЪ, кадЪ самсе предао любомудрію и науци, мо. гу одЪ моега места оду стати, и моимЪ еограѢаномЪ неказивати, како могу посташи боли и благѳполучніи. ДогодЪ яжавимЪн діішемЪ, не могу престати говореѢи вамЪ: Ліс безии мои граѣани! найславніега града у мужеству и у наукамЬ на земли! ше ли вамЪ стидио толнко єтарагписе собираши привременно бога-