Солунски фронт : Војно-политичка акција

8

Ђенерал Петар Пешић

и наново опреми модерним материјалом, пошто је у досадањем рату све наше оружје, муниција и остали материјал пропао или упропашћен. За време повлачења кроз Албанију, могло се спасти само мало материјала: око 20.000 српских брзометних пушака, један мали број митраљеза и брдских топова и 20 пољских топова. Али сав овај материјал је у таквом стању, да се не може употребити као борбено оружје пре. него што се не оправи у којој фабрици Савезних Земаља. Па и са претпоставком, да се ова поправка може извршити, не треба рачунати на овај незнатан остатак оружја, јер би онда извесне јединице добиле оружје новога модела, а друге старога модела, што треба избећи по сваку цену, да се не би компликовала попуна у муницији. Српска Врховна Команда предвиђа, да оно, што нам је сада остало од оружја, образује резерву у циљу наоружавања нових јединица, које ћемо успети формирати доцније кад у току будућих операција будемо наново на српској територији. За сада, нама је потребно имати 106.326 нових брзометних пушака. Што се тиче артилерије, наше наоружање треба да базира на искуствима стеченим за време ратова за последње четири године. Рат нам је доказао, да су наши заједнички непријатељи, а нарочито Немци, надмоћнији у артилерији, а нарочито у тешкој артилерији, што је констатовано у свима борбама које смо имали са њима. Служећи се оруфима јачих калибара и не штедећи муницију, они су добивали одлучне резултате, како материјалним рушењем тако исто и моралним ефектом. Да бисмо парирали ову