Солунски фронт : Војно-политичка акција

14

Ђенерал Петар Пешић

ријала, те је стога предложио да се питање о појачању или укидању Солунске Војске одложи на јесен. Руски делегат сложио се у главном са ђенералом Жофром, прецизирајући своје мишљење овако : „Ми можемо донети одлуку у једном погледу, а то је да српску војску треба транспортовати код Солуна, а не код Валоне или Санти Каранти, одакле треба предузети офанзиву, ако се укажу повољне прилике. Ја држим да ће се ова могућност остварити, ако Немци буду приморани да врате своје дивизије са солунског фронта на западни или источни фронт.“ Енглески делегати су нагињали да се Солунска Војска што пре транспортује на западни фронт, правдајући то своје гледиште начелом: да треба на главном ратишту употребити највећи број трупа, али су били сложни са фенералом Жофром, да је за сада немогућно то извршити, јер нема транспортних бродова. Наш делегат, увиђајући да ће питање солунскога фронта бити решено противу наших интереса, молио је, да се води рачун о важности солунскога фронта и он не ослаби, већ пошто пото појача. „Важност солунског фронта је велика. Са њега се најлакше и најбрже може овладати комуникацијом Берлин —Цариград. Одатле се најосетније лгоже грозити Аустрији. У свакоме случају присуство солунске војске задржаваће зиатне непријатељске трупе, које би биле употребљене на западни или источни фронт. У политичком погледу напуштање солунскога фронта имало би јаког утицаја на Грчку и Румунију ш може се тврдити, да би ове земље биле изгубљене