Солунски фронт : Војно-политичка акција

Солунски фронт

47

„Начелник Ђенералштаба оперативне војске Берлин, 3. октобра 1918. год. Господину Државном Канцелару, Врховна Команда остаје при св'оме мишљењу од понедеоника, 29. септембра ове године: да се од-ма! предложи мир нашим непријатељима. Услед слома македонског фронша, а због шога ослабљивања наших заиадних резерви и услед немогућносши да се попуне у биткама претрпљени знатни губитци, нема изгледа да се непријатељ може приморати на мир. Непријатељ пак уводи стално свеже резерве у битку. Немачка војска још стоји чврсто и одбија победоносно све нападе. Али ситуација се заошшрава свакога дана и могла би да иримора Врховну Команду на знача/не одлуке. Под тим околностима препоручљиво је да се борба прекине, те да би се уштедиле немачком народу и његовим савезницима бескорисне жртве. Сваки изгубљени дан стаје хиљадама живота храбрих војника. Фон Хинденбург с. р.“ То је најбоља потврда правилности наше војнополитичке акције у циљу да се солунски фронт појача и са њега предузме снажна офанзива. За овај успех највећа заслуга припада неоспорно Врховном Команданту Њ. Кр. В. Престолонаследнику Александру, који је Својим високим везама' са страним дворовима и великим државницима Савезних Земаља, као и Својим сталним бављењем на фронту, у рововима са војницима, на осматрачницама за време борбе, као и у своме логору на Јелаку, који је био под