Солунски фронт : Војно-политичка акција, стр. 49

Солунски фронт

47

„Начелник Ђенералштаба оперативне војске Берлин, 3. октобра 1918. год. Господину Државном Канцелару, Врховна Команда остаје при св'оме мишљењу од понедеоника, 29. септембра ове године: да се од-ма! предложи мир нашим непријатељима. Услед слома македонског фронша, а због шога ослабљивања наших заиадних резерви и услед немогућносши да се попуне у биткама претрпљени знатни губитци, нема изгледа да се непријатељ може приморати на мир. Непријатељ пак уводи стално свеже резерве у битку. Немачка војска још стоји чврсто и одбија победоносно све нападе. Али ситуација се заошшрава свакога дана и могла би да иримора Врховну Команду на знача/не одлуке. Под тим околностима препоручљиво је да се борба прекине, те да би се уштедиле немачком народу и његовим савезницима бескорисне жртве. Сваки изгубљени дан стаје хиљадама живота храбрих војника. Фон Хинденбург с. р.“ То је најбоља потврда правилности наше војнополитичке акције у циљу да се солунски фронт појача и са њега предузме снажна офанзива. За овај успех највећа заслуга припада неоспорно Врховном Команданту Њ. Кр. В. Престолонаследнику Александру, који је Својим високим везама' са страним дворовима и великим државницима Савезних Земаља, као и Својим сталним бављењем на фронту, у рововима са војницима, на осматрачницама за време борбе, као и у своме логору на Јелаку, који је био под