Солунски фронт : Војно-политичка акција

4

Ђенерал Петар Пешић

кризе, када су наши војници и избеглице умиралге од глади и зиме по скадарском блату и пустој околини Медуе, Наследник Престола и Врховни Командант учинио је последњи покушај код Савезничких Влада, молећи их да не чине-овакву неправду Српској Војсци и уверавајући их, да је Српска Војска. неспособна за даље кретање сувим. Али и овај очајни. крик нашега витешкога Врховнога Команданта непоможе и српски мученици, највећим делом, бише принуђени да носе свој Крст до Драча и Валоне,, где се укрцаше, под најтежим условима, на савезничке бродове, који их пренеше на Крф и остала. околна острва, острва живота и смрти.

11. На Крфу су предузете биле све мере, да сенаша војска исхрани и снабде свима материјалним потребама. Већ 20. фебруара 1916. године Помоћник Начелника Штаба Врховне Команде био је послат, као представник наше војске на Савезничкој Конференцији у Шантију, да изложи стање наше војске и да. захтева сав потребан материјал за реорганизацију. наоружање и спрему наше војске за нове операције. Ова конференција састала се 12. марта, у Шантију, на којој су били пуномоћни делегати свих савезничких војски. У седницама ове Конференције представници наших Савезника изнели су стање својих војски, за. тим је ђенерал Жофр изложио стање непријатељских војски, и, на основу тога, састављен је план акције за 1916. годину.