Социјализам и сељаштво

да без сељака не може биги правог и потпуног социјаливма. Идеолози научног социјализма, Маркс и Енгелс, и сами су осетили да морају изићи'из оквира индустриског пролетаријата и забавити се аграрним питањем и сељаштвом. Неколико година пред своју смрт (1883), Маркс је учио руски језик, да би се на извору упутио у аграрне односе највеће сељачке земље. Енгелс је писао о првобитним облицима приватне својине и о Сељачком рату у Немачкој. Обојица су врло пажљиво пратили сељачке немире у Пољској и у Ирској. Званични тумач марксизма пре Рата, Кауцки, објавио је велико дело о Аграрном питању (1899), али је имао само потсмеха за земљишну реформу и за сељачко газдинство. Заједно са немачким социјалистом Едуардом Давидом, француски социјалисти почели су да сумњају у концентрацију својине у пољопривреди. Жорес је скоро увек говорио упоредо о сељацима и радницима, о „пшеници и угљу", тражио да земља цринадне онима који је раде. После Светског рата, све социјалистичке странке измениле су своје програме, унеле одредбе које се односе на сељаштво, толико повољне за мало сељачко газдинство,. да су тај нови став противници означили као „лаж и обману“. Француска социјалистичка странка у последње време имала је више гласача међу сељацима него међу радницима.

После Руске револуције, највећи социјалистички експерименат у историји почео је тиме што су сељаци добили земљу на једној шестини земаљске површине. Лењин је отворено говорио да бољше-

10

СОДИЈАЛИЗЛМ 11 СЕЉАШТВО