Социјализам и сељаштво

вици нису »стварили свој програм, већ програм социјалиста-револуционара, „есера“, руске сељачке партије. После периода ратног комунизма, дошла је 1921 Нова економска политика ,која је сељацима дала већу слободу у располагању земљом и производима. Како су тешкоће у пољопривреди остале, 1926 бачен је међу агитаторе поклич „Окренимо се селу!“, а од 1928 спроводи се плански' и појачаним темпом задружна производња хране и сировина, стварају се „колхози“ поред великих државних фарми, „совхоза“. У новом Уставу од 1936, сељаци, дотле са пет пута мање права него радници, изједначени су као гласачи са радницима. Уз Коминтерну, бољшевици су врло рано покушавали да образују Крестинтерну, сељачку интернационалу. Али главне сељачке странке у 'Европи нису пришле њој, већ прашкој Зеленој Интернационали. Само неке мање фракције и извесни левичарски расположени поједници сарађивали су са московском организацијом.

Ни социјална демократија ни комунистичка партија нису нашле начина да сељаштво уведу у социјализам, нису нашле формулу социјализма за сељаке. Та формула се међутим мора наћи.

2. Дрво социјализма се грана

Мношма је изгледало као јерес кад је пре неколико година професор социологије у Паризу, Бугле, објавио кшигу Француски социјализми . 2 )

2 ) Cćlestin Bougle, Socialisrnes franfais . Париз, Алкан 1932.

1 1

СOЦИЈАЛI3АМ П СЕЉАШТВО