Социјализам и сељаштво

знатл у Немачкој професорм Опенхајмер и Дамашке, у Италији'Акиле Лорија: они цело друштвено иитање решавају „аграрном реформом", т. ј. .дељењем велииих поседа земљорадницима. Народшими и социјалисш-револуциовари у Рушји предлагали су да се све земљиште претвори у државну или' општинску својину. 4 )

Кад је реч о разним врстама социјализма, могло би се говорити о општинском социјализму: он решава друштвено питање'у оквиру једне општине, преносећи у општинске руке све већи број прlивредниlХ функција. Много је занимљивији гилдни, или еснафоки, у ствари синдикални социјализам, који је теориски и практично највише разрађен у Енглеској. Гилдни социјалисти 5 ) нису никад имали амбицију да се оргавивују као посебла странка, чак ни као посебан синдикални покрет: у Ентлеској су деловали кроз постојеће синдикате, кроз Радничку партију и кроз задруге. Свуда уносе своју идеју о директном учешћу радиика у индустриском процесу и спроводе заједничко наступање свих учесника у производњи једне струке, били оии телесни и-ли умни радници, виши или нижи. Потекао из Енглеске, почев од 1912, гилдни социјализам је постао актуелан и у друпим земљама; у новије време, са внше или мање озбиљности и искрености, свуда се говори о „корпоративном

уређењу“.

По томе на који' начин мисле да се има оства-

4 ) 0 аграрним социјалистима, вид; нашу Аграрну noлишаку стр. 9, 129, 261—265; Београд, ,1930. в ) Q. D. Н Cole, Gaild soćialism re-staied. Лондон/ I^2l.

14

СОППЈАЛИЗАМ II СЕЉАШТВО