Социјализам и сељаштво

рити содијализам, демократски социјалисти разликују се од револуционарммх, _који су се после Светског р.ата 'назвали комунистима. Социјалдемократи сматрају да ће се социјализам најбоље остваритк кроз прквредну (на првом месту индустриску) и подитичку демократију, кроз васпитање и организовање радничких маса. Комунисти налазе даништане вреди освајати поједине позидије у данашњој држави која је само „извршни одбор владајуће класе“, већ да треба оборити постојећи државни' апарат, створити 1 нов, а онда, кроз диктатуру пролетаријата као прелазну фазу, остваривати социјализам. АнархЦстички социјалисти иду корак даље од комуниста: оии траже укидање сваке државне власти. Анархисти се боје да ће и нова држава, баш као и стара, нритискивати људе, спречавати их у њиковом развоју и униlжавати у њиховом људском достојанству. Слажући се са осталим социјалистима у борби против катшталистичког монопола, анархисти се боре и против јшлићинког монопола, против државне влаоти као такве, пошто она увек има тежњу да се иввргне у самовлашће и диктатуру.

Акархистички писац Петар Кропоткин, проповедао је комбинацију пољопривреде и вндуотрије, обнову заната, стварање једне цивилизације у пољул кроз задругарство и друге облике људске сарадње и „узајамности“. На тај начин, анархисти су формулисали неке идеје које сељацима одговарају ннше него централистички колективизам.

Аграрни социјалисти су сигурно претеривали кад су помоћу јединственог пореза на земљу мислили да реше сва друштвена питања. Али су исто

15

СОЦПЈА.ШЗАМ П СЕЉАШТВО