Социјализам и сељаштво

маља, Турци су завели један привредпи поредак који је био много сношљивији од пређашњег, под „националнихм" племством. Српски сељаци мирују све до 18 века. Тек кад је ослабила централна власт, кад су место спахија над селима завладали читлук-сахибије, кренули су Срби на Турке. Ова борба била је исто толико социјална колико национална. Њу не би могло да води једно физички и морално исцрпљено сељанттво, савијено под јармом феудализма и клерикализма. Зато су српски, грчки и бугарски сељаци могли показати више свежине и веће способности за борбу проткв туђина него католички Словени и друли народи’ који су вековима ноаили тај двоотруки јарам.

Ослобођење Србије у почетку 19 века јесте највеће дело које су швели сељаци ма где у свету: први пут у историји, сељаци су, скоро без помоћи буржоазије, направили своју државу, нацнонално и социјално своју. Србија није могла да избегне ни продирање капитализма ки образовање модерне државе са бирокраггијом и стајаћом војском, поредак који је владао свуда около. Али србијански сељаци нвдсу ћутке допустили ту промену. Тимочка буна од 1883, под воћством тада још сељачке радикалне странке, јесте израз њиховог протеста протмв новог чиновничког система, против укидања народне војске, уједно последњи покушај да се спасе нешто од сељачке државе. Г. Слободан Јовановић је назива „буном за сељачку државу“. Савремена техиика победила је сељачки револт; радикална странка се буржоазира-

24

СОЦПЈАЛПЗАИ П СЕЉАШТВО