Социјализам и сељаштво

ла; србијанско сељаштво је ушло у 20 век погнуте главе.

Још даље на Иоток, у Бугарској, -нешто друкчЈије прилике донеле су други темпо у развоју се•љачке борбе. И бугарски сељаци примиди су Турке доста мирно кад су 1398 п-отпуно овладали њиховим земљама. Кроз цео 15 и 16 век они су били задовољни што су се отреслlп бугарских бољара, њихове пљачке и самовоље. Турско право сматрало је сву земљу божјом па царском; сељаци су је добијали на ужмвање уз мали данак; турске власти показиlвале су у почетку владавине приличну верску трпељивост; јака власт у држала је строго своје чиновнике. Све то било је сношљивије него ранији „кристи|јански“ феудализам. 1595 године, један устанак против Турака захваШо је средњу и источну Бугарску, али он је угушен _и i 16.000 Бугара, већином сељака, морало је да се сели у Влашку. Други устанак плануо је 1687, после турског пораза под Бечом, али је и он био угушен од јаничара на повратку из Аустрије. 18 век је код Бугара, као и код Срба, испуњен страшним страдањима. Овде је отпор сељака и хајдучких чета био тежи него у Србији, због близине Цариграда и због мање повољног терена. До нред сам крај 19 века, Бугари нису имали једног сељачког покрета, па ни онаквог каква је била српска радикална странка. У том погледу, њихов иоложај више је личио на стање у Хрватској под Раухбм, него на стање у Србији под носледњим Обреновићима.

25

СОЦИЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО