Социјализам и сељаштво

лизма, али још није социјализам; једно и другосу за радићевце вештачке, градске творевине. Капитализам је „змај коме треба главу размрскати",. пише Анте Радић, али ни он ни брат Стјепан нису социјалисти, јер су против једнакости и против употребе силе за остварење друштва без повластица. Оми су за соци!Јалну правду без једнакости, за хришћанску етику без убијања под ма каквим, изговором.

И после преврата од 1918, ХСС је остала покрет више душевни и идејни: важније јој је било да афирмира сељака као човека и Хрвата као Хрвата него да наметне економске реформе и политички преображај државе. Ма да је Хрватска била земља великих поседа, ХСС ни пре ни после Рата није имала врло оштре захтеве у погледу додељивања земље сељацима. Као максимум поседа С. Радић је допуштао онолико колико има „најбогатији сељак у дотичној жупанији“: мотли су дакле држати земљу и они који је не раде. Ни у опозицији ни на власти, радићевци нису били за одузимање земље без откупа и за бесплатно дељење сељацима, већ за то да сваки сељак купи по умереној цени. У погледу дугова, нису били за брисање, већ да се обори вредност новцу. Предлагали су да да се место злата за мерило узме кукуруз или неки други сељачки производ. У организацији привреде, нису ишли даље од задругарства. На самом задругарству су стварно мало радили: Господарска слога није прави задружни савез. Слабо су се занимали за индустрију, велики саобраћај, банке,. осигуравајућа друштва. Али ако су нејасни и

32

СОЦИЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО