Социјализам и сељаштво

оскудни у своме еконо.мском и содијалном програму, радићевци су били много одређенији! и предузимљивији у својим националним захтевима. На националном пољу Хрватски сељачки покрет је и постигао велики успех: решио је хрватско питање у границама Југославије, освојио је за Хрвате аутономију какву нису никад имали. После националног № политичког задатка остаје му да реши социјалан и економски; то не може постићи са својом старом идеологијом. 13 )

Српски сељаци су у три маха покушали да створе свој сталешкн покрет: после 1875, из науке Светозара Марковића и проноведи Адама Богосављевића, развила се радикална странка; после пада Обреновића, 1903, кренула је Народна сељачка слога; после Светског рата, 1919, створен је Савез земљорадника. Радикална странка се најпре посветила чисто политичкој борби против самовлашћа, после је изводила српски наци-онални програм: за сељаке није ништа учинила ни социјално, ни привредно, ни културно. Сељачка слога, мало озбиљан подухват Милосава Куртовића, официра, дипломате и велико-поседника -из Мачве, направила је тренутно врло жив утисак на сељачке масе у Србији. На изборима 1905 добила је једног посланика, na се убрзо угасила. Анексија Босне и Херцеговнне 1908 поново је ставила у први план националне

,3 ) Вид. др. Љубица ВуковиЦ-ТодоровиЕ, Хрватски ссљачки покрет браХе Радића. I. Аншун Радић, Београд, 1940, и Свгсловгнство СшЈгаана Радаћа, Београд, 1940. За одломке из А. Раднћа: др. Бож. Мургић, УКшот, рад u мисли дра А. Р., Загреб, 1937. О Стјепану Радићу, вид. и биографију Милана Марјановића, Београд, 1936.

33

СОЦШШЗАМ II СЕЉЛШТВО

Библиотска Политика и Друштво 3