Социјализам и сељаштво

бриге. Ипак се 1912, у очи самог Балканског рата, приликом задружног конгреса у Нишу, поново јавила идеја о једно] земљорадничкој странци. И ако се његова клица заметнула без везе са Светским ратом и са аграрном реформом коју је рат изазвао, Савез земљорадника је и свој замах и своју бројну онагу црпео баш у тим збивањима. Као Радић, оснивач СЗ Михаиио Аврамовић каже да је „ров био велика социјална школа за сељака“, а производња хране у позадини „друга велика школа“. Ма да су Земљорадничку странку кренули задругари који су од 1894 радили на економској организацији села, сигурно је да без Руске револуције њихов програм не би био тако одлучан ни у погледу својине над земљом ни у погледу односа рада и капитала. 14 )

У пракси, све је изгледало још мање револуционарно. Босански тежаци, ослобођени аграрном реформом, донели су покрету свој српски национализам и приврженост Београду. Њихови прваци брзо су добнли претежан утицај. На конгресу у Бањој Луци, 1923, заостала Боона победила је напредну Србију. Војвођански сиромашни сељаци, који су 1920 гласали за комунисте, после Обзнане пришли су земљорадницима, али се нису успели намегнути, ни помоћи Аврамовића који је остао са малим бројем оданих задругара. Странка је ишла у десно h губила је у масама. Од 30 посланика на

lj ) 0 Савезу земљорадника види Требник, са Програмом и Статутом, затим чланке Мих. Аврамовнћа у Новој Европи од 21 маја 1921, 1 марта и 1 априла 1923, н чланке М. Московљевића и Драг. Јовановића у зборнику Село и сељаштво. Сарајево, изд. Прегледа, 1937.

34

СОЦИЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО