Социјализам и сељаштво

ји, он је чистији од Хрватске сељачке странке, поснази је јачи од српске, пољске и румунске. Слободан од националне ро.мантике, коју Хрвати још нису изживели, а која и једном делу Срба смета да се сталешки и класно опредељују, немајући поделу на православне и католике која је кварила јединство румунске Национално-сељачке странке, слободан и од баласта многобројких и 1 богатих прнвредних организација који је спутавао ч. сл. Аграрну странку, Бугарски ЗНС могао је да формулише врло напредан сељачко-демократски програм. Тај програм заснован је на доста прецизним „принципима“ које је 1919 формулисао сам Александар Стамболиски.

Рад Стамболиског на власти био је радикалније него његов написани програм. 13 ) Он је спровео неколико реформи од великог значаја. Увео је једногодишњу општу радну обавезу; ограничио је земљишни посед на 30 ха за сељаке, на 10 за несељаке ожењене, на 4 ха за несељаке без породице; завео је покретне мировне судове; донео је закон о водним задругама за електрификацију земље; повлашћивао је задруге, кредитом, царинама и т. д.;_ изменио је бугарску азбуку приближујући је српској; увео 7-годишње обавезно школовање; дао је школама практичан карактер н учинио их приступачним за сиромашне; завео је порез на општи доходак. Мање су биле срећне извесне мере за организацију унутрашње трговине, стварање продајног .жрнзорциЈума*). и задружне индустрије. За

l5 ) Никола Петков, А. Стамболист. Софпја, 1930; Београд, 1933. К. Тодоров, Полишичка историја савременеБуГарске. Београд, 1938 п А. Стамболиски. Београд, 1937-

36

СОЦШАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО