Социјализам и сељаштво

Бугарску је Стамболиски највише учинио тиме што је дужне ратне репарације смањио од 90 на 22 ми•лиона фунти стерлинга, плативо за 60 годгана. Сувише лојалан у испуњавању обавеза према победницима, разоружао је не само војску него н народ; то су искористили противници БЗНС и оборили 1 га са власти 9 јуна 1923. Без савезнгака у граду, у војоци, код интелигенције, нарочито код радничке класе, без своје партискс милицигје, у јеку жетве, земљоделци су изгубили- власт. Огромна већина народа била је на њиховој странга: на изборима априла 1923, два месеца пред свој пад, добили су иа тајном гласању 212 посланика од 245. Али град је -скоро једн-одушно био против земљоделске власти.

Стамболиски није био социјалист. Ипакје, у тренутку беса, својим противницима на десници Собрања довикнуо: „Ако будем морао некоме да Зттупим власт, нећу вама, него овима овде на ле‘ИИЦИI, комунистима!“ Више него буржоазија, коју је немилосрдно гонио, о Стамболиског су се огрешили- социјалисти, који су дали! неколико министара 9-јунској влади, и комунисти!, Ko-j.ra су веровали да слом зеМљоделаца значи услов за њихов долазак. Своју погрешку поправилга су тек у јесен, кад су, заједно са сељацима, дали велике жртве у узалудном покушају да се поврати изгубљена позиција: пало је преко 20.000 сељака и радника.

Чешка, хрватска, српска и бугарска сељачка странка, као п друге чланице Зелене Интернационале, зацело су један историски novum. И оне које су постале пре Светског рата, и оне што су израсле

37

СОЦПЈАЛПЗАМ II СЕЉАШТВО