Социјализам и сељаштво

феудални односи, ни примитивни облици закупа и обраде на део. Тако сложене и разноврсне односе не може да обухвати једна доктрина прављена за модерне индустриске и трговачке облике рада. Највећа тешкоћа је са „домаћинима", слободним власницима пољопривредних газдинства, који на изгле/Гпоказују особине занатлија и малих трговаца. илузију да су „своји људи“, „гооподари 11 , да одређују цене својим проивводима, па чак и радној снази коју неки повремено изнајмљују код сеоске сиротиње. Задшх се дуго веровало да су непри)ступачни ооцијализму и свима идејама које говоре о укидању или ограничењу приватне својине.

Сваки дан који пролази показује, међутим, да су и ти „мали боговн“, ушанчени на врховима својих ћувика, робови капиталр. Ако нису експлоатисани у радионици, као индустриски радници, нити на њнви, као пољопривредни радници, онч су зато пљачкани на пијаци. Пружајући им својину над земљом, буржоазија им је дала илузију да раде за себе и тако од њих начинила одушевљене робове. Они су везани за земљу и без ланаца којп су спутавали робове Старога века; ohhi јуре на посао без бича и кнуте средње-вековиих дворова. Гоњени опојним напитком стицања, сељаци у капичалисшчком поретку раде више и боље него што су радили! икад у историји. Није требало много десетина година тога поретка, па да се и код њих појави питање из Кошутићеве песмице:

„За кога ореш, орачу; за кога плуг ти надпре, За кога снага понире?

39

СОЦИЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО