Социјализам и сељаштво

За кога сејеш, сгјачу? Коме жањеш, коме вејеш? На грудима кога грејеш? Да ли видиш, да ли знаш, зној и снагу за ког даш?“

1 1ак и кад је слободан на њиви и свој на дому, сељак је на пијаци и пред разним шалтерима лишен већег дела производа свога рада.

То је економска стр.ана експлоатације. Алн то није све. Сељаци су жртве целог једног историског развоја који иде стално на штету села и сељака. Њихов особити положај намеће им посебну борбу, која има не само економске циљеве као радничка Дорба, већ и соцчјалне. Сем Капитала, сељаци имају још једног противлтика: то је Град. За разлику од досадашњих сељачкик покрета, којн устају протав града као целине а узимају под своју заштиту село као целину, сељачки социјалисти праве разлику; на селу деле раднике од нерадника, али то исто чине и у граду. Раднике у граду сматрају својим савезницима, док зеленаше и нераднике на сматрају својим противницнма. По томе што хоће да укину капиталистички монопол, они су социјалисти; али по томе што се боре за укидање градског монопола, они су сељачки борци.

Главно лежиште капкталистичке експлоатације налази се у великим градовима. С друге стране, број људи који живе од личног рада много је већи на селу него у. градовима. Из те две битне чињенице излази да социјализам и као наука и као борбени покрет мора да води све више рачуна о сељаштву, да добија све више сељачки карактер. То важи нарочито за земље које су претежно пољопривредне. У новије време, настале су велике

40

СОЦТАЛПЗАМ II СЕЉАШТВО