Социјализам и сељаштво

лромене у техници грађења, у начину ратовања, у општем стилу живота. Оне намећу нова схватања о друшггвеним, привредним и културним вредностима. На иовој табли вредноспи која се иописује најпих дана, у току другог Светског рата, сељаштво добија све већи значај.

1. Сељачни социјализам: начела, онвири, циљеви

У 'Историји људског друштва градови су оди)трали врло велику улогу. Они су управо били услов за питом и углађен живот. Најпре на домаку мор•ске обале, затим у речним долинама, образовала су се већа иасеља. Ту је живот био сигурнији, размена добара била живл>а: појединац је могао уж)и;вати нагомилана заједничка добра, материјална и духовна, Тврђаве и тржишта, радионице и светилишта у исто време, градови су као стратегиске позиције доминирали над свом сељачком околином. ЈКористили су се обилно св-ојим повлашћеним положајем. Расла је разлика између села и града: разлика у интересима, разлика у начину живота-, разлика у здравственкм, духовним и моралним особинама. Село је давало, град расипао; град је живео на рачун села, како материјално, такб физички. У Средњем веку, стиснут између Дворца, који је претио мачем и Цркве која је npeTiHuia паклом, се, љак је био двоструко заробљен, телесно и духооно. Кад су, Новом веку, отворени путеви преко океана, . кад се образовала модерна држава, наоружана ватреним оружјем, кад се развила индустрија са машинама, техника која од свих радника не тражи ■стручну спрему, велик број сељака напустио је

41

СОЦИЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО