Социјализам и сељаштво

Сасвим је друкчији положај сељака у заосталим, пољопривредним, полуколонијалним државама, коЈе у разним видовима плаћају данак страном капиталу. Сем терета који на њих набацује државна власт и градска привреда, нарочито посреднички,. трговачки и банкарски капитал, у тим земљама се на сељаке преваљује већи део терета које држава и привреда плаћају иностранству. Сва удобност и сав луксуз градског живота, највећи део буџета за потребе савремене државе у крајњој линији падају на сељаке, пошто ови немају на кога да пребаце.

Економско стање сељака тешко је у свима државама, јер су они најнижи друштвени слој. Али оно је најтеже у државама које су као целина уподређеном положају према индустриским и капаталистичким државама: ове експлоатишу и колоније и неразвијене, сељачке земље. То је довољан разлог да се нарочито сељаштво заосталих земаља окреће социјализму, који тежи укидању друштвених повластица и разлика не само међу појединцима и класама, већ и међу народима.

Исисавани привредно, сељаци су понижени социјално. У томе погледу, они стоје горе него њихбви другови градски радници. Ови плаћају свој данак у облику вишка вредности у корист предузимача. Кад су њега платили и ако он није сувишевисок, радници, у оквиру својих материјалних могућности, уживају све благодати савремене градске,цивилизације. Сељаци, и кад су имућни, налазе се изван цивилизације, у физичком и духовном мраку, у просторној и техничкој осамљености. Далеко су од болница и апотека, од школа и позори-

43

СОЦИЈМИЗАМ П СЕЉАШТВО