Социјализам и сељаштво

шта, често без воде, ноћу и зими без ваздуха, слабо и једнолично храњени, у тесним и; ружн-им становима. Они живе стално у блату и ђубрету, поред стоке, некад заједно са стоком. Већ по својој спољашности, они се разликују од грађана, од „људи‘ђ од господе. Најчешће обучени у своју униформу пркмитивности, увек опаљена лица, грубих и жуљевитих руку, тешка и спора корака, често одрпани и прљави, сељаци градском свету нзгледају као људи неке друге расе. Ове показује њихов нижи социјални положај. „Њих гледају сз висине, понижавају и вређају сви остали. У привредно неразвијеним земљама... сељаци су у положају колонијалаца; они су модерни робови.“ Могло би се рећи, друга каста, као „парије“ у Индији, они које друпи „не додирују“. Ако је добро плаћен, кад није на послу, градски пролетер има изглед потпуног господина; сељак, чак богат и лепо обучен, остаје нешто ниже, у сваком случају нешто друго. Изолован у селу, он је маркиран у граду: увек на нижој социјалној степеници.

Док је таква сељакова званично призната цена, његова права друштвена вредност је сасвим друкчија. Главни произвођач сировина за занате и кндустрију, нотрошач готових градских производа, извор људства за привреду, за војску, за цивилизацију, фактор сталности и равнотеже у ужурблном и растресеном животу града, сељак је стална резерва човечанства. Што је најважније а најмање је истицано, сељаци су, у данашњем времену стручности, механизације и моторизације, једини којижтше прнродним, нормалним и свестра-

СОЦНЈАЛИЗАМ II СЕЉАШТВО