Социјализам и сељаштво

ним животом. Они се служе свим својим органима, вежбају све своје споообности, телесне » душевне. То су једини нотпуни, цели људи. Грађани су се удаљили од природе, од нормалних услова живота, дошли су у сукоб са законима биологије и поихологије. Огановници великих градова су се„одљудили", дехуманизовали. Одметнули су се од правила која се некажњено не смеју газитги;. Казна већ није далеко, ма да је градским животом до сада живело само мање. од једне четвртине људског рода. Телесна и душевна дегенерадија вреба већ прво поколење које живи у граду.

Треба ли ићи натраг селу и сељаштву? То се не би смело тражити 1 , јер тамо није човечански живот. Али се зацело морају васпоставити главна начела сеоског живота: да сви људи употребљавају све своје органе, да раввијају све своје телесне и духовне способности, да се баве на слободном и чистом ваздуху, да имају везе са биљкаЈма и; са животињама, да раде својим рукама, иду својим ногама. С друге стране, сељаци морају користити тековине човечанства кроз историју: чигтати и писати, служити се машннама. Потпун човек је само онај ко живи истовремено сеоским и; градским животом. Пошто велики број сељака већ употребљава књиге и машине, може се рећи да је међу сељацима већи број потпуних људи него међу варошанима. Полазећи од ових чињеница, сељачки социјалисти критикују данашњи привредни, друштвени и културни поредак, сматрају га „хаотичним, неразумним и варварским“, » боре се за његово уки-

45

СОЦИЈАЛПЗАМ II СЕЉАШТВО