Социјализам и сељаштво

СОЦИЈАЛИЗАМ И СЕЉАШТВО

Добро је живети, говорио је Платон, али- је важније надживети, а то се може двојако: кроз ллодове свога тела и кроз добро учињено заједници. У својој Републици Платон је скоро у појединоотима казао како треба да и-згледа једно дру-штво уређено по социјалистичким начелима, по мерилу општих интереса: то је било давно пре нето што је реч „социјализам“ први пут написана. За Христа се такође може рећи да је био соција■лист, а аигурно- је да су први хришћани живели у социјал!истичким заједницама. Од онда, идеја је корачала, ширила свој опсег, односила се на све .већи број људи, нашла своје пророке и мученике, ■стратеге и тактичаре. Од појединаца, прешла је на велике масе. Половином 19 века добила је у радничкој класи свога снажног носиоца. 1914 —1918, у доба првог Светског рата, социјализам је почео да се остварује у читавим државама. Поред индустриских радника, за ту идеју почели су се загревати сељаци. Најбољи знак да се приближује својој победи: зар и хришћанство није овладало тек ■онда кад су га примили пагани, људи из поља, се.љаци? То нас овлашћује да говоримо о сељачком •социјализму, о социјализму међу сељацима.

Сељаци прихватају социјализам; социјализам продире на село у том је његов највећи успех. То је пут ка остварењу Конфучијеве жеље: да љу-