Социјализам и сељаштво

ди буду људи; то је всто тако приближавање Христовом учењу: да људи буду браћа; rro је, најзад* тежња да се људи међу собом не кољу као вуци., већ да буду сарадници.

I СОЦИЈАЛИЗАМ СЕ ОКРЕЋЕ СЕЉАШТВУ

Израз „социјализам 1 ' први пут је као такав; употребљен тек пре сто година, 1837, у јавним расправама о идејама и реформама Роберта Овена, енглеског индустријалца-човекољупца. Исту реч је у Француској написао идуће године Пјер Леру (Leгоих) један од прних француских соцкјалиста. 1840 већ се појавила у Паризу књига о Модерним социјалистима, од Рејбоа (Reybaud). Крајем 1847 Маркс и Енгелс написали су Кшунистички манифест. 06јављен је идуће године, оне године када је у Француској и у неколико земаља западне Европе, па и у нашем ПодунавЉу, буктала полиничка и у извесно| мери социјална револуција. Ватра је тињала двадесет година. Поново је букнула 1871, у виду Париске Комуне: њен пламен је пробудио социјалистичке тежње свуда по свету, ■—• у Србији преко Светозара Марковића. Социјализам је постављао одређен задатак индустриској радничкој класи: ушдање капиталистичког начина производње који сезаснива на профиту, укидање најамног аистема„ уки/дање приватне својине. Ове идеје узеле су у радиичким масама таквог маха, да је немачки канцелар Бизмарк 1886 морао донети чувени „закон против социјалиста“. Поред политичког покрета развијао се моћан оиндикални, затим и задружни радничми покрет. У двадесетом веку, Социјалисти-

4

С-ОЦИЈАЛИЗАИ II СЕЉАШТВО