Социјализам и сељаштво

чка Интернационала имала је чланове у свима европским државама, у обема Америкама и Аустралији, у Јапану, у северној Африци. СоциlЈалшам није више био „баук“; у мношм владама за време ■Светоког рата седели су социј|алисти. То нису били ■отпадници, као раније Милеран или Бријан, већ делегирани претставници. То је био први период успеха, али и прво велико иокушење за један у ■суштнни нов и млад друштвени покрет.

1. Сто година модерног социјапизма

Као што се изродила Прва Интернациloнала од 1864, изродила се и Друга од 1889: рат и учествовање у власти упрљали су чистоту социјалне демократије. Десетинама година, чувала је она своју нениност, да је врло брзо и јевтино прода под притиском националног фанатизма. Али покрет је био сувише крепак и сувише заснован у душама народних маса да би се могао тако брзо ликвидирати грешкама паргиских и синдикалних вођа. Сви разлози који су изазвали његову појаву и даље су постојали; чак су се старим разлозима надодали нови. СоцМјализам није плод празног маштања, већ је производ нужде. Чим нема више новог земЛгишта слободног за захватање; чим се у једном друштву јаве паразигш који живе на туђ рачун; чим настану кризе, незапосленост, беда за нај.већи број; чим се покаже да су блага овога света сувише неравномерно расподељена међу људима; чим уз нерад стане неморал, чим се све то стекне, јавља се незадовољство нижих против виших, гладних против ситих, радних против нерадника.

5

СОЦИЈАЛИЗАМ I! СЕЉАШТВО