Социјализам и сељаштво

ља, Tio њима, није само средство за рад и место за живот; то је извор. енергије, услов за нормалнк човечији жнвот. Земља све храни, оплођује и освежава. Социјална Правда је битно сељачки захтевБуржоазија је прокламовала Слободу; индустриски радници теже Једнакости; сељаци траже Правду, и то друштвену, социјалну, јер је то најбољи услов за напредовање људског друштва. Кооперација је такође првенствено сељачка ствар: не конкуренција, како је рекла буржоазија; не колективиза.м, како желе радници, већ сарадња. Најзад, Просвећеност, пето начело сељачког социјализма, такође највише одговара сељацима, јер се они морају највише борити против незнања и заблуда прошлости, и највише морају тежити материјалној и духовној светлости.

Да би се остварила, ова идеологија претпоставља одређене оквире, у којима се одвија друштвени живот. За разлику од варошана који се мрве, атомизирају, сељаци се иикад не појављују сами, као изоловани појединци. Први њиков оквир јесте Породични Дом, са Радном својином која допуњује дом: породица, кућа и земља на којој се живи и ради. Други оквир јесте Слободна Домовина, дом шире заједнице по природном сродству. Док је буржоазија космополитска и иде за својим профитом и док је индустриски радник интернационалан, какав је и његов рад, сељак је . везан за домовину. Нацију сељак схвата као слободан скул посебних домовина; државу хоће да види демократски уређену, као савез покрајина, општина и села. Сељаци су за то да се створе Уједињене

48

СОЦШАЛПЗАМ II СЕЉАШТБО