Социјализам и сељаштво

европске државе, као етапа ка Савезу Држава, правом Друштву Народа. Алп им је још разумљивији и! ближи Савез Рада, шнтернационала по животу, по занимањима и интересима: кроз своје посебне организац!И|је, у Савезу Рада срећу се људи оба пола, разних народности, језика и вера, људи свих раса и са свих континената. Све везује сродкпсгг рада, посла, стварања.

Звезде водиље сељачког социјализма јесу његови крајњи циљеви. Сељачки социјалисти не ве РУЈУ У „онај свет“, у загробни живот којим су сељаке тешили све до данас, већ сматрају да се на земљи може остварити једно боље, разумније и праведиије друштвено уређење. За разлику од политичких фатадиста, који верују да ће до великог преображаја доћи само по себи, по „нужнооти истормског развоја' 1 , сељачки социјалисти обележавају своје циљеве као мете које треба достићи, свесним и постојаним напорима органивованих маса радног народа. Те мете јесу: Мир међу народима, Опште благостање и Слобода. 1) Под сунцем, тврде сељачки социјалисти!, има места за све народе и расе, а људи треба да нађу бољи начин да се такмиче међу собом него што је убилачки hi рушилачки рат. 2) Сваки човек који ради мора имати пре свега хлеб, одело н обућу: отуда лозинка „нико гладан, нико го, нико бос!“ А затим се свакоме корисном члану друштва мора омогућити да ужива у свима материјалним и духовним благима овога света. 3) Слободу сматрају сељачки социјалисти врховним идеалом свакога људског бића: поступно треба да ишчезну сва ограничења која спутава-

49

СОЦПЈАЛПЗАМ П СЕЉАШТВО

Библиотека Политика и Друштво 4