Социјализам и сељаштво

Пуну власт у држави. сељачкм социјалистч мисле да добију пудем народног поверења. Они нису револуционари по сваку цену, али сматрају да народ има право да себи даје поредак какав доће и иа начин који хоће. Да би се широке народне масе оспособиле да управљају собом, сељачки социјалисти организују сељаке и остали радни народ у једну претежно сељачку странку, где могу биши равноправни чланови и други радни људи из града и села. Они избегавају чисто сељачку, професионалну странку, из страха да у њој, као до сада у аграрним и сељачким странкама, не воде прву реч богати сељаци, или чак великопоседници. Више воле да се борбени сељаци страначки удруже са социјално борбеним. елементима из града него са социјално консерватиlВlН)им са села.

Са разних страма, упућују се сељачким социјалистима замерке у погледу њиховог организационог рада. Из града долази пре свега прекор, што се у опште сељади терају у посебну странку; зашто се двоји село од града? Та замерка, упућена свима сељачким странкама, све се ма-ње чује: сељачки покрети већ су стекли „право грађанства“. Остале фракције сељачког покрета замерају нм што „цепају сељачке снаге“: зар сељаштво и овако није већ доста поцепано и разбијено? Са крајње левице долази сличан прекор: зашто се цепа радни народ? Зар не би сви људ.и који раде, у граду и на селу, могли бити у једној странци радног народа? На те приговоре, сељачки социјалисти одговарају овако. Пре. свега потсећају на Хегелову тврдњу да је цепање једне странке или кла-

53

СОЦПЈАЛПЗАМ II СЕЉАШТВО