Социјализам и сељаштво

Социјалистички сељачки покрет . обраћа нарочито велику пажњу на извесне елементе на селу који га обезбеђују од назадних и капиталистичких утицаја: на омладину и на жене, на снромашне људе и на запуштене крајеве. Ова четири угла „правбугаоника победе“ спојени су линијама које значе облике акције: политички рад за освајање власти; економска организација, кроз задруге и синдикате, за одбрану у садашњости и оспособљавање за будућност; културна организација, за храну духа; забава, за храну душе. Они не одбацују државу, већ желе да је ставе у службу радном народу, хоће да се послуже њоме за одбрану своје власти од непријатељске класе. Сељачки социјалисти знају да државну власт не могу освојити без сељака, који сачињавају већину скоро свих народа сем Енглеза. Али они су свесни и тога да не могу владати без своје властите, левичарске и поштене интелигенције, нити своју власт могу успешно одбранити без помоћи градских радника.

Као што комунисти имају своју битну лозинку „Пролетери свију земаља, уједините се!“ сељачки социјалисти имају као социјалну основу: „Савез умног и телесног рада села и града“. Социјалисти и комунист истичу црвену заставу; аграрне и оне сељачке странке, код којих национализам не једе сељаштво, зелену; сељачки социјалисти носе зелену заставу на црвеном копљу и украшену црвеном звездом или црвеним натписима.

Знајући да сељаци сами не могу привести крају велику борбу, они траже савезнике у граду. Не одбацују без даљњега сваку сарадњу са нап-

55

СОЦИЈАЛИЗАМ И СЕЉАШТВО