Социјализам и сељаштво

ЗАКЉУЧАН

Социјализам није вжпе страшило као пре сто година. То није више утопија усамљених сањалица, ни „завера једнаких“ ао ) ни топла проновед трибуна разочараних у грађанску демократију. Више не очекују једно „велико вече“ ни они који верују у фаталну концентрацију капитала и не мање фатални сусрет Радника и Капиталиста у „задњој“ борбн. Социјализам је постао врло компликована, сложена и тешка борба, борба са једним светом којн продужује свој живот на све начине. Чак и на тај начин што на изглед усваја лозинке, називе, организационе облике, и само име социјалистичко. Јављају се на све стране имитације, сурогати, фалсификати социјализма. То је најбољм знак да су његове идеје овладале народним масама, да су ушле н у највише кругове, као што је некад хришћанство било продрло у царски двор. Социјализам је Обојио национализам, религију, морал, уметност, речју цео друштвени живот. Атмосфера је пуна социјализма. Сами његови противницк не могу му више одолети.

Слично нешто дешава се после Рата са сељаштвом. Оно је испало јаче него што су претпостављали пријатељи и непријатељи. i Iити су се сељаци пролетаризовали, нити пристају да буду неуморни чувари једнога поретка који их понижава и таре. Привреда мора све више да им се обраћа, за сировине т за људе, за произвођаче и

3 ‘) Социјалистички фанатици око Граха Бабефа, у сенци умируће Француске револуције,

57

СОДШАЛИЗАМ II СЕЉАШТВО