Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

153

ВЕЛИКИ ДОБРОТВОРИ, ДОБРОТВОРИ И ОСНИВАЧИ БЕОГРАДСКЕ ТРГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ

Дарежљивосг и племенитост су две одлике српских трговаца. Благодарећи тим особинама, српски су трговци своЈим радом и доброчинствима допринели и помогли културном и привредном напретку не само свога сталежа, већ целог нашег народа. Београдска Трговачка Омладина, створена ради постигнућа многих циљева за културно, просветно и привредно добро трговачког сталежа и трговачке омладине, не би могла без довољно средстава приступити извршењу ниједног од тих задатака. Исти не би могли бити постигнути ни васколиком добром вољом и моралном помоћи. А основа извршења свих задатака лежи поред моралних и у материјалним средствима. Ту основу Београдској Трговачкој Омладини створили су њени чланови добротвори. Завештавајући своје иметке Београдској Трговачкој Омладини њени добротвори учинили су племенита дела на коЈима ће им трговачки сталеж и његова омладина бити вазда благодарни. На њиховим делима почива основица рада Београдске Трговачке Омладине. Њихова имена говоре нам о лепим особинама нашег трговачког сталежа. Њихови животи показују нам како се ради, штеди и напредује, а њихова завештања како се чини доброчинство наменом личних тековина на општу корист народа и друштва. У културном и привредном напретку нашег народа улога појединаца кае великих добротвора појединих хуманих, просветгих и националних установа од огромног је значаја. Такви су људи омогућили да многе установе успеју у извршењу својих задатака, да се оствари многа културна, просветна и хумана тековина, доприносиће тиме да општи развој народа крене напред и употпуни се. Српски трговачки сталеж је поносан и горд што је ових људи највише из његова реда, Српски трговац je уткао своје име и везао за многоброЈне културне, просветне, хумане и привредне тековине, чије се остварење дугује високим особинама душе, племенитости и дарежљивости. Доброчинством својих добротвора напредовала је и развијала се и Београдска Трговачка Омладина вршећи успешно деценијама корисну улогу у нашем народу и друштву. Својим завештањима добротвори су омогућили Београдској Трговачкој Омладини да се стално развија, да напредује, да проширује програм своје делатности и предузима у извршење нове задатке. Њиховом помоћи Београдска Трговачка Омладина испела се до данашње висине и постала значајном и великом културном тековином нашег трговачког сталежа на добро његово и народа.

Стога, нека је слава и хвала свима добротворима Београдске Трговачке Омладине, чија ће дела служити као светли примери како се чини добро и одужује народу!

ЈЕФТА М. ПАВЛОВИЋ трговац београдски Јефта М. Павловић родио се у Смедереву почетком 1836 од мајке Живке и оца Милоја. Сироти, али врло честити људи за сина су могли само толикс да учине да га у живот упуте часним и поштеним путем. Свршивши основну школу Јефта М. Павловић је дошао у Београд и ступио у чувену трговину Николе Стефановића. Служити у оно време не бејаше лако. Трговачки посао био је веома тежак. И Јефта Павловић је у два маха намеравао да се реши тешког шегртског положаја и да побегне. Али, ипак, то није учинио. Леже на посао својски, да се ускоро у радњи истакне као марљив и добар. После неколико година постао Је калфом, па временом први деловођа, први саветник и заменик господарев у радњи. Као такав почео је да путује по унутрашњости ради прикупљања вересије, а доцније и у иностранство ради одвајања робе. Тако је дотерао до 600 талира годишње плате (ајлука) или 3.000 динара, што Је за ондашње време било врло много и редак случај. Осетив оскудицу знања из трговинских наука Јефта Павловић је од мале ученичке и калфенске плате штедео и куповао књиге и сам се учио из њих књиговодству, кореспонденцији и рачуну. За теже ствари узимао је учитеље и плаћао им да га поучавају и упућују. Тада је имао обичај да каже: Ах, да ми хоће Бог дати да стечем, не бих тражио веће задужбине, него да учиним да се младићи мојега доба и моЈега реда не муче овако, као што се ја мучим, већ да имају и школу, и књиге и учитеље, у којих ће научити све што им треба за трговину. Таквим радом он је 1863 постао ортак. Нова заједничка фирма гласила је: Никола Стефановић и Павловић. Ортачку радњу водили су до 1869. Те године Јефта је основао своју самосталну радњу коју је убрзо подигао на завидну'висину и стекао joj велики углед. Тачним и савесним радом, узорним животом, чврстим карактером и моралом Јефта Павловић је убрзо привукао на себе пажњу свих друштвених кругова, а у првом реду трговачког сталежа. Своју активност није ограничавао само на радњу, већ је сарађивао у свима привредним покретима, који су имали за циљ економску независност народну, уна-