Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

160

данима самосталног рада он се није задржавао само на пословима у радњи. Предузимљива духа, он ради велике послове и ван радње. Дуги низ година држао је велико-закуп дувана за цео Подрињски округ. Поред тога бавио се извозном трговином, нарочито шљивама и житом. А извозна трговина тога доба није била нимало лак и пријатан посао. Трговац извозник био је остављен самом себи и случају. Сам је крчио путеве у туђини, сам се обезбеђивао у односима са странцима, сам отварао себи кредите. За успешно вођење извозничког посла тога доба требале су велике способности, које ни-су недостајале Јоци Ж. Јовановићу. Као познат и способан извозник он је у друштву са Костом Таушановићем и још неким другим извозницима основао 1900 Српску трговачку задругу, са циљем да неорганизоване и неупућене српске извознике организује ради заштите од бездушних туђинаца, који су их врло често доводили до просјачког штапа. У овој је задрузи Јоца Ж. Јовановић био први претседник управног одбора, а управник је био Коста Таушановић. Нешто мало доцније држава је увидела велику важност извозне трговине и по предлогу тадашњег Министра народне привреде г. Живана Живановића, Српска трговачка задруга преобраћена је у Краљ. срп. повл. извозну банку, у којој је Јоца Ж. Јовановић изабран за претседника Управног одбора. На овоме је положају остао дуго година, све док се бавио извозном трговином. Велику своју активност и енергију Јоца Ж. Јовановић је развијао и на општем привредном, национално-политичком и просветном пољу. Поред Српске трговачке задруге и Извозне банке основао је Шабачку штедионицу у Шапцу 1880 која је, у то доба, била други новчани завод у Србији. На културном пољу такође је доста урадио. Шабачка читаоница, врло важна културна установа тога доба, такође је његово дело. Да би Шапчанима омилио читаоницу и приказао њену важност, он је приволео својим познанством и пријатељством Стојана Бошковића и Гигу Гершића да дођу у Шабац (1874/5) и у Шабачкој читаоници одрже пригодна јавна предавања. Слободоуман и врло живог темперамента он није могао да се држи по страни унутрашње политике. Угледан и као трговац и као грађанин, образован и начитан, имао је тесних веза са тадашњим политичким и научним првацима. 1886 изабран је у Шапцу први пут за народног посланика. И отада је дуги низ година (преко 20) уживао поверење својих грађана и стално биран за народног посланика. Знамените 1888 био је претседник уставотворног одбора Велике народне скупштине, а 1892 први потпретседник Народне скупштине. Поред тога Јоца Ж. Јовановић биран је стално у буџетски одбор у коме се видно. истицао својим по-

знавањем привредпих и финансијских питања. Пс његовом је предлогу образована специјална комисије за проучавање односа покрића новчаница Народне банке и издавања сребрна новца. 1887 предлагао је, ради унапређења занатства, да се сваке године из сваког округа одабере најнужнији број младића и шаље у европске државе, у којима су занати и трговина напреднији и развијенији, тедатамо исте занате и трговину изуче, а нарочито оно што је за њихов крај најнужније. Он је и један од потписника (Предлога Димитрија Катића 1890 за доношење закона о затварању трговачких и занатских радњи у недељне и празничне дане. Када је у Краљевини Србији заведен дводоми систем (1901) Јоца Ж. Јовановић је ушао у Сенат и постао доживотни сенатор. На историском Св. Савском збору 1905 свих привредника из целе Краљевине Србије, који је одржан у Београду на Позоришном тргу, када се протестовало противу бивше Аустро-Угарске монархије и њена покушаја да нам загрози иривредну независност забраном увоза наших свиња, главни референт је био Јоца Ж. Јовановић. Једном речи, он је сарађивао у свакој привредној акцији. Учествовао је у оснивању Трговачке Коморе. Као искусног стручњака Трговачка комора одредила га је 1911 да са осталим домаћим извозницима изради »Уредбу о трговини сувих шљива и пекмеза«. Уредба је израђена и Министар народне привреде усвојио ју је са малим, безначајним изменама- Стално је биран (од 1904) за члана тарифског одбора државних железница. Интересујући се за културни и привредни напредак наше земље он је често путовао по напреднијим државама на западу, проучавао њихово привредно и културно уређење и све што би нама и нашим приликама одговарало, преносио, пресађивао и настојавао да се и у нас одомаћи и подигне. Такав рад му је прибавио леп глас и уважење у свима друштвеним круговима тадашње Краљевине Србије. Нарочито је много урадио за привредно и културно подизање свога места рођења Шапца. Када се повукао са посла и преселио стално у Београд он је обилним прилозима помагао Београдску Трговачку Омладину на остварењу њених циљева. Нарочиту ј е пажњу посветио раду Привредног оделења Београдске Трговачке Омладине и у њему је дуго година заузимао положај потпретседника. Два пута се женио- Први пут (1869) са Ангелином, ћерком Матеје Крајинића, окружног начелника у Шапцу, са којом је провео у срећном браку пуних 39 година. Ангелина је умрла 16 октобра 1908 у Београду. За успомену на њу Јоца Ж. Јовановић је омогућио »Друштву Књегиње Љубице» да на Косову Пољу подигне богомољу, која носи Ангелинино име. Други пут се оженио 1910 Лепоса-