Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

195

Тодор Ј. Мијаиловић трговац Тодор Ј. Мијаиловић је био изабран за претседника Београдске Трговачке Омладине 29 јуна 1886 и остао на томе положају до 3 јуна 1890. Дошавши на положај претседника Тодор Ј. Мијаиловић је настао да се Београдска Трговачка Омладина брже развија, да се друштвене установе што више унапреде. Тако су за време његова претседниковања знатно проширене и ојачане Књижница и Читаоница, отворена је Школа и вршене припреме за покретање друштвеног листа. Рад Београдске Трговачке Омладине се гранао. Њен морални углед достигао је већ тада завидну висину. Доцпије, када је његовом иницијативом основано Привредно оделење, Тодор Мијаиловић се сав посветио организацији и раду у њему. Он је управо основао и водио ово оделење за све време његовог активног рада. Велику је пажњу поклањао Школи. Њега су интересовали сви послови Београдске Трговачке Омладине. Радећи у њој тако дуго стекао је велико искуство и зато у свима важнијим друштвеним пословима користи саветима. Интересовао се и о «Трговинском гласнику« учествујући активно у свима припремама за покретање његово. Тодор Ј. Мијаиловић спада у ред оних трудбеника Београдске Трговачке Омладине, који су јој много дали и то што су јој дали, дали су од срца, искрено и са љубављу. * Тодор Ј. Мијаиловић родио се 20 октобра 1856 г. у Јагодини. у Београду је свршио основну школу и четири разреда гимназије. Потом је отишао у Панчево где је свршио приватну трговачку школу. У практичну трговину ушао је ступивши у онда чувену радњу Терзибашић и Ђорђевић. 1884 г. отпочео је самосталну мануфактурну трговину у ортаклуку са Петром К. Радовановићем, под фирмом Радовановић и Мијаиловић. После смрти свога ортака 1918 г. Тодор Мијаиловић продужио је самостално радњу до 1928. Тада се после пуне 44 године активна рада у трговини повукао, а радњу предао млађим снагама, створеним и васпитаним од њега. Као виђени претставник трговачког сталежа у Београду Тодор Мијаиловић је цењен и уважаван у свима друштвеним круговима. Његово име је везано за многе јавне установе националног, привредног, хуманог и културног карактера. 1887 он је један од 14 чланова државне комисије за преглед државних финансија; 1891/3 и 1905 je указни члан Привредног савета; 1905 је члан Финансијског савета; 1906 је члан Тарифског одбора; 1901 од трговаца и занатлија кандидован је и изабран као народни посланик за Београд; 1903 биран је понова за народног посланика за Београд, али се одрекао мандата у корист Милића Радовановића,

као кандидата престоничких занатлија. Био је и сенатор. У раду на привредном пољу нарочито се истакао: као оснивач и члан управног одбора Српског трговачког удружења; као оснивач Трговачког фонда, у коме је као претседник надзорног одбора провео пуних 25 година од дана оснивања фонда; као сарадник на изради правила и статута за Трговачку комору у Београду, која је основана 1910 и

чији је био први потпретседник. У Народној банци биран је за члана надзорног одбора, потом за члана управног одбора, на коме је положају и данас. Био је члан управе Српског бродарског друштва, Београдске берзе и Управе фондова. Са истом преданошћу и љубављу радио је: у друштву Св. Саве, Срп. црвеном крсту. Биран је за претседника наше најстарије културне установе »Грађанске касине»; претседник је Задужбине Николе Спасића и претседник надзорног одбора Београдске задруге. После преселења «Привредникове» централе из Загреба у Београд, Тодор Мијаиловић је изабран за претседника Привредника, на ком је положају и данас. Послове Привредника он води успешно, у томе раду он је иопољио своје велике опособности, те за свој успех «Привредник» у многоме дугује и г. Мијаиловићу.

Тодор Ј. Мијаиловић