Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

196

Милан А, Павловић 1853—1924 На ванредној скупштини 3 јуна 1890 изабран је за претседника Београдске Трговачке Омладине Милан А. Павловић и на томе положају остао је до 18 јула 1893. И Милан А. Павловић био је један од оних трговаца који су одушевљено прихватили идеје Београдске Трговачке Омладине и заложили се за њено остварење. Активним радедг на извршењу

задатака Београдске Трговачке Омладине он је угкао своје име у велике и важне напретке друштва. За време његова претседниковања установљена је Виша друштвена школа, заведени су слава и годишњи помени, покренут је друштвени лист »Трговински гласник”. И он је, као и многи други, рад у Београдској’ Трговачкој Омладини схватио са његове опште корисности. Наклоњен томе раду, у жељи да друштво постиг не што веће успехе, он му се увек стављао на расположење, помагао га материјално и морално у свакој прилици. Своју помоћ и сарадњу на изграђивању и јачању Београдске Трговачке Омладине

никада није одрекао. По своме раду у Беотрадокој Трговачкој Омладини долази у ред њених најзаслужнијих трудбеника. Ценећи велике заслуге Милана А. Павловића, Београдска Трговачка Омладина га је на ванредној скупштини 18 јула 1893 изабрала за свог почасног члана. Милан А. Павловић рођен је у Београду 1853 г. од оца Анастаса, чувеног трговца београдског и матере Персиде. Старином је са Косова. Деда му је чувени Шишко Павле Петровић, који је још 1804 дошао у Београд и овде радио абаџиски занат у ортаклуку са једним Арнаутином. Кад су 1813 Турци покорили Србију, Шишко са осталим Србима побеже у Аустрију, одакле се после извесног времена врати и отвори мало дућанче (угао Краља Петра и Васине ул.,) у коме је, без икаквих средстава, најпре кр-пио Турцима одела. Са насталим миром у земљи кренуо је и посао. И Шишко Павле, вредан и способан, успева да временом и уз припомоћ пристиглих синова Димитрија и Анастаса оснује највећу трговину, у којој је продавао сукно, шајк, конац, гајтан, бућму, фесове, реснату крпу итд. Радња је први пут протоколисана 1844 под именом „Браћа Павловић”, а од 1856 када се браћа Димитрије и Анастас, по смрти очевој, изделише, Анастас фирму протоколише на своје име. Пошто је Милан изучио основну школу и 4 разреда гимназије уведе га отац у радњу код себе 1868, а после б година препусти му и вођење радње. Још под очевим руковођењем радње, Милан је показивао одличне способности трговачке, које су се доцније, за време његова вођења радње, сјајно потврдиле, јер је фирма Анастас Павловић дошла у ред првих у Београду и нашој земљи. Он је радио и на подизању наше индустрије за прераду меса. У доба аустриског шиканирања извоза наше стоке његова кланица у Младеновцу далаје одличне резултате. Њени су производи били првокласни и као такви одлично плаоирани у Немачкој и Италији. За време балканских и великог светског рата његова је кланица учинила знатне услуге војсци и народу. Сем рада у Београдској Трговачкој Омладини, Милан А. Павловић је био члан тарифског одбора држ. железница, члан финансијског савета, члан привредног савета, одборник Београдске општине, члан надзорног одбора и управног одбора Народне банке, народни посланик за град Београд, судија Трговачког суда. У име Београдске Трговачке Омладине учествовао је 1897 у свечаностима братимљења Срба и Бугара у Пироту поводом ступања на снагу трговинског уговора. Умро је 23 децембра 1924 у Паризу, а сахрањен у Београду.

Милан А. Павловић