Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

197

Јован М. Тадић 1856—1898 У ред заслужних радника, који су положили камен темељац Београдској Трговачкој Омладини и доцније на разним њеним дужностима радили најоданије и најприљежније до своје смрти, међу прве долази Јован М. Тадић. Осамдесетих година, када је покренута идеја оснивања Београдске Трговачке Омладине, Тадић је био међу покретачима. Настојао је да та идеја продре што дубље, да се духовно буђење што пре развије и што више прошири коло првих пионира културног подизања трговачког сталежа и његовог подмлатка. Био је убеђен у велику духовну културну улогу Београдске Трговачке Омладине и настојао да ова дође што пре до изражаја. Будући један од оснивача Београдске Трговачке Омладине он је у разним функцијама, у непрестаном раду за добро и напредак установе, провео све до своје смрти. У прву управу изабран је за потпретседника. Више година вршио је дужност благајника, а 18 јула 1893 изабран је за претседника, на коме је положају остао до 24 априла 1894. У двема приликама држао је јавна предавања. Прво 1884 са темом Улога трговачког сталежа у културном, привредном и националном погледу и друго 1887 са темом - О значају и користи Удружења Београдске Трговачке Омладине. Активност Тадићева за друштвене послове у ондашње време била је права реткост. Она је потицала из великог идеализма. У таквом идеалном настројењу тешкоће су изгледале мање но што јесу, а вера у крајњи успех чинила је да је њихово преброђавање било не само лако него и пријатно. Свака преброђена препрека гонила је на још јачу активност. Благодарећи људима са таквим схватањима, са таквом вољом и истрајношћу, успела је Београдска Трговачка Омладина. И природно што је Београдска Трговачка Омладина сматрала за своју дужност да се одужи оваквом свом трудбенику. На ванредној скупштини 5 јуна 1883 она га је изабрала за свога почасног члана и тако је Јован М. Тадић постао први почасни члан Београдске Трговачке Омладине. На XXIV редовној окупштини од 16 априла 1906 одлучено је, да се имена Јована М. Тадића и Милорада П. Николића као великана помињу са захвалношћу на свима скупштинама друштвеним пре преласка на дневни ред. Јован М Тадић родио се 1856 у Ваљеву. Основну школу и неколико разреда гимназије изучио је у Шапцу где га је мајка одвела после очеве смрти. Без средстава за даље школовање, мајка га 1869 доведе у Београд и да за шегрта у онда чувену радњу Гуша Боди. У овој радњи је провео пуних десет година и из ње прешао као ортак у фирму Саве Константиновића и ЈБубисава Стојановића. Доц-

није, кад је Љубисав Стојановић иступио из ортачке радње, он је радњу наставио у заједницц са Савом Константиновићем под фирмом „Тадић и Константиновић“. У кући свога првог газде ћир-Гуше, Тадић је добио и породично и друштвено васпитање, а у радњи трговачко образовање. Та је кућа помоћно особље радње сматрала члановима породице. Помоћно особље ове радње било је једино у оно време које је знало за недељни и празнични одмор. На чудо и запрепашћење комшија, момцимасе

свакога јутра од куће носила у радњу бела кафа. А у кући су у слободно време приређиване разне забаве на којима је равноправно учествовало и помоћно особље из радње. Сем активног рада у Београдској Трговачкој Омладини Јован М. Тадић је своју корисну сарадњу пружио и другим установама. Био је оснивач, члан управе и потпретседник Српског трговачког удружења, члан управе Грађанске касине, помоћник старешине Трговачко болтаџиског еснафа. Затим је био потпретседник Београдске берзе, члан управе државних монопола, Класне лутрије, Београдске задруге, општиноки одборник, Краљев посланик у законодавном телу, члан Тарифског одбора, судија Трговачког реда, члан Комисије у Министарству правде за претрес закона о стецишном поступку. Умро је 19 септембра 1898.

Јован М. Тадић