Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

207

ШКОЛА БЕОГРАДСКЕ ТРГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ

Стање трговинске наставе пре отварања Школе Београдске Трговачке Омладине Отварање првих српских стручних школа везано је за напоре владе кнеза Александра Карађорђевића, под којим су, још пре првог покушаја оснивања прве српске земљорадничке школе, учињени први кораци да се српским трговцима у нарочитој школи да стручна способност. Још се у доба прве владе Милошеве осетило да је трговина врло рентабилно занимање, те јој се свет због тога лако одавао, и поред тога што је за њу још тада било потребно имати нарочитих способности и бити добро писмен. Чакиљудиза трговину природно обдарени, а неписмени, какав је случај био са Милошем, морали су при разгранатим трговачким пословима тражити ортаке за унутрашњу трговину и у трговини са иностранством ослањати се највише на савете окретних београдских Евреја и Цинцара, што није било нимало згодно. Због тога је Министарство просвете 23 септембра 1844 публиковало закон о установљењу Послено трговачког училишта, после чега је, на основу закона, отворена и прва школа. Школа је кроз три разреда имала ученике да уведе у познавање, сем српског, још грчког и немачког језика, географије и историје, затим књиговодства, кореспонденције, науке о трговини, технологије, познавања робе и економије. Право на упис имали су сви ђаци који су имали ма који свршен разред основне школе и гимназије, или разних приватних школа, грчких, немачких итд. Ова неједнакост у погледу прве претспреме, недовољан број наставника и њихове недовољне стручне способности утицали су на рад у школи, те он није дао очекиване резултате. Ипак се школа којекако одржавала четрнаест година, за које ју је време свршило свега 45 ученика, од којих само један са „превасходним” Чак се у указу кнеза Александра, којим је ова школа укинута и другом замењена, констатује да она »не одговара своме захтеву». Укинута 3 јуна 1858, она је 11 августа исте године замењена новом школом, која ће носити назив „Трговачка школа”. „Искључителна је цјел овог заведенија младиће, основно свеобште предходително изображење получивше, шпецијално за трговину по свима ове одношенијама теоретически и практически приуготовити”. И ова се школа борила са свима тешкоћама раније школе, а директор јој није знао чак ни српски језик. За контрактуалног директора био је постављен Филип Силвестер Нигрис, који је са министарством кореспондирао или на немачком или на италијанском, а држећи ђацима и предавања на овим језицима имао на часовима и тумача. Због

овога је 5 маја 1860 год. Нигрис отпуштен, те је отада па до затварања школе директор јој Милан Миловук. Школа је трајала 7 година и није успела да се одржи. Трећи јој разред није никако могао бити отворен због малог броја, јер су још и у оно доба ђаци посећивали оне школе које стварају државне чиновнике. Иако je влада настојавала да се дође до спремних трговаца, чак су и трговци мислили да се трговина може водити без икакве стручне спреме и зато ни своју децу у трговачку школу нису давали. Убрзо за укидањем Трговачке школе 9 јуна 1865 год. изашао је закон о устројству Реалке. „Реалка је училиште у ком се младеж обучава у полезним знањима за грађански живот и спрема у исто време за слушање виших техничких наука”. Науке које су спремале младеж грађанском животу биле су: кореспонденција, књиговодство, познавање најобичнијег рукоделног материјала у трговини еспапа, популарна народна 'економија, наука о трговини и историја трговине и других заната. И ова школа није постигла свој циљ. Надлежни су мислили да ће се њени свршени ђаци одати слободним професијама, међутим већина је ђака отишла на Велику школу, неки су отишли у војну академију, богословију или учитељску школу, док се врло мали број одао трговачким и индустријским предузећима. Држава је оваквим резултатом била незадовољна, те је законом од З-ХП-1873 из наставног плана избацила многе трговачке предмете, задржавши само кореспонденцију, књиговодство и познавање робе. Пет година доцније, 1 септембра 1898, из плана су избачени и ови трговачки предмети, а остала је само технологија са историјом техничких проналазака. Тиме је Реалка у себи изгубила сваки траг трговинске наставе. Кад су из наставног плана Реалке 1873 год. укинути многи предмети из трговинске наставе држава је осетила потребу за отварањем чисто трговачке школе. Потребу за оваквом школом осећали су врло много и београдски трговци, те је највише њиховим заузимањем 1 маја 1881 год. отворена Приватна београдска трговачка школа. Школа је имала мало ђака. Они су плаћали школарину 180 дин. годишње, а држава је потпомагала школу са 5.000 дин. годишње. Не имајући довољно материјалних средстава школа је упркос напорима управника Фрање Фишека борила се са материјалним незгодама пуних 11 година, и факат да ни она није могла одговорити постављеном задатку нагнао је државу да ову приватну школу претвори у државну, те је 22 јануара 1892 г. изашао Закон о Трговачкој школи у Београду.