Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

208

Претварањем приватне трговачке школе у државну отишло се добар корак напред, јер је у новој трговачкој школи било заступљено 19 махом стручних наставних предмета, а било је предвиђено и оснивање школске књижнице и разних збирки и лабораторија. Циљ школе био је теориско и практично стручно образовање у трговачкој и финансиској струци. Школа је имала три разреда, са испитом спремности. Ни она није потпуно одговорила свом циљу, јер није имала довољно сталних стручних наставника, добру зграду, кабинете, лабораторије, израђене уџбенике итд. Трајала је осам година, па је најзад Законом о трговачкој академији од 14 јануара 1900 год. претворена у Државну трговачку академију. Нова школа имала је скоро исти циљ који и ранија, само јој је ранг био нешто виши од средњих школа. Поред тешкоћа које је имала ранија школа ова је имала и једну више: претерано велики број ученика по разредима. Ну мало по мало тешкоће су опадале и Државна трговачка академија у Београду, једина државна школа те врсте у Србији, давала је нашим трговачким и финансијским пословима све спремније људе. Стално усавршавајући се, школа је радила све до Светског рата, па је после рата у врло тешким материјалним и другим приликама њен рад обновљен. И ове су тешкоће брзо отклоњене све већим школским буџетом, одабирањем ђака при упису и испуњавањем наставничког кадра стручним људима. Школа је добила лепу, нову државну зграду, из које се после кратког времена иселила, да се усели у своју нову, најлепшу школску зграду у Београду, задужбину почивших трговаца Васе и Николе Радојковића, из које и данас сваке године, као из кошнице, излеће у живот рој од по стотину свршених матураната. Приватни покушаји Наше се досадашње излагање односило на пажњу коју је држава указивала трговачкој настави.. Ваљда зато што та пажњ’ није била довољна, или пре зато што је то живот изискивао, код нас су отваране трговачке школе и приватном иницијативом. Истовремено кад је држава за трговинску наставу показала прво интересовање појављују се и прве приватне трговачке школе, Таква је Грговачка београдска школа, коју је 1843 год. отворило »Обшчество вароши Београда«, решењем бр. 524 од 30-IХ-1843. Ње је брзо нестало због оснивања Послено-трговачког училишта у 1844. Како је Послено-трговачко училиште радило само радним даном за редовне ђаке, нису га могли посећивати калфе и шегрти, те је то дало разлога неколицини просвећених људи да замоле Попечитељство просвете да се у Београду отвори школа за

шегрте и калфе, која ће радити само недељом. Петог јула 1845 год. Попечитељство је одобрило отварање оваквих школа. Школа оваквог типа једва се одржала непуну годину дана у Београду па је нестало због тешкоћа које није могла да савлада. Нов покушај отварања недељне трговачке школе за калфе и шегрте обновљен је 1860 год. И овај је покушај пропао у Београду и унутрашњости највише стога што трговци и занатлије у масама нису схватили потребу школе, ни помирили се са мишљу да им шегрти треба да буду писмени. Отуда су ове школе имале свега по који месец живота, па су остале без ђака. После овога требало је дуже време чекати да се овакве школе опет појаве. У већим варошима по Србији држава их је отварала и оне су као вечерње и недељне којекако животариле. Пошто ни оне нису биле корисне, укинуте су 1900 год. и обновљене тек 1904. Тада их је било по свима градовима Србије, који су имали преко 5.000 становника. У доба њиховог усавршавања затворене су због ратова и понова отворене тек у 1919. Отада до данас отворене су оне у свима већим местима и у проширеној домовини, и о њима се стара, сем локалних корпорација и општина, и Министарство трговине и индустрије, које има и нарочито седмо одељење за занатску и стручну наставу. Оснивање Школе Б, Т. О. Стање државних и приватних трговачких и занатских школа било је рђаво више стога што им трговци и занатлије нису давали моралну потпору, него ли стога што их држава није материјално довољно потпомагала. Трговачки сталеж је у масама био у питању школског просвећивања консервативан. Против школа војевала су мишљења и стварност, која није мењана. Закон о радњама није постојао, експлоатација млађега била је неограничена. Радње су се отварале у рану зору, затварале касно у ноћ. Да се против оваквог стања ствари створи и рашири мишљење требало је времена. Природно је да се временом међу трговцима створио већи број људи који су схватили да се стручна школа за калфе и шегрте мора отворити пошто пото и да је њихово лично старање највећа морална гаранција за опстанак и успех саме школе. Због тога су се на посао дали најпре београдски трговци. Године 1880 основана је најпре Београдска Трговачка Омладина са циљем да око себе окупи сав београдски трговачки сталеж и трговачки подмладак издигне духовно и морално и помогне га материјално. На скупштини 23 маја 1882 год. одлучено је да се у циљеве Београдске Трговачке Омладине сем оснивања читаонице и књижнице унесе и отварање празничне тр-