Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

242

покрене 1 августа „један јавни орган за трговачки свет“, па моли да му Омладина стави на расположење у своме стану просторије за рад и експедицију. По овоме предлогу Управни одбор је решио: да лист буде орган Београдске Трговачке Омладине, а Томић одговорни уредник листа; у листу да се ништа не пише ни против удружења, ни трговаца, ни трговачких омладинаца; после 2 године, ако хтедне Београдска Трговачка Омладина, да Томић уступи лист њој у својину. Тада је Томић известио Управу града Београда да 1 септембра 1885 покреће „Трговачки гласник” —. лист за трговину, индустријску и народно-привредну поуку „уз сарадњу Београдске Трговачке Омладине чији ће орган и бити“. Лист је требао излазити једанпут недељно. Међутим, наступели рат са Бугарима то је омео. Покретање листа постало је поново актуелно 1886 године. Те године, 26 августа, јавља се Београдској Трговачкој Омладини Милорад П. Николић с претставком да се његов предлог из 1882 год. узме поново у решавање. Управа се сложила с његовим предлогом, па је 9 децембра одржала састанак на коме су, поред управе, присуствовали и многобројни позвани угледни пријатељи Београдске Трговачке Омладине, у циљу да се питање листа расправи. На ванредној скупштини Београдске Трговачке Омладине од 28 децембра 1886 измењена су и друштвена правила у погледу издавања листа. Постигнута је сагласност да фактични уредник буде Андра Николић, професор Државне трговачке академије. Међутим, Николић је био и сувише заузет својим личним пословима, те је излажење листа стално одлагано, а Београдска Трговачка Омладина није могла лако наћи друго поуздано и погодно лице за уредника. Тако су пролазили дани и месеци, а до листа се није дошло. Тада се јавља Марко Вулетић са својим предлогом. Пратећи као редован члан фазе, кроз које је прошло питање покретања листа, он је 24 новембра 1890 год., као потпретседник Београдске Трговачке Омладине, поднео њеној управи свој предлог са израђеним нацртом како би требало решити питање листа. Овај његов предлог и нацрт узела је управа у претрес на седници од 25 новембра и усвојила га у начелу. На овој седници образован је одбор од 12 лица да учини све припремне радње за покретање листа, У одбор су ушли: Милан А. Павловић, претседник, Марко Вулетић, потпретседник, Драгутин Ф. Васић, секретар, Ђока Ж. Нешић, економ, Јован М. Тадић, почасни члан, Тодор Ј. Мијаиловић, пређашњи претседник, Пера И. Јовановић, трг., Милорад П. Николић, члан Школског одбора, Михаило Л. Ђурић, члан Школског одбора, Милорад Терзибашић, трг., Мића Петровић, члан Школ-

ског одбора и Божа С. Живковић, трг. Овај је одбор поднео предлог да се друштвени лист зове „Трговинсми Гласник” и да излази три пута недељно: уторником, четвртком и суботом, као и све предлоге који су били у вези са излажењем листа. Пошто је управа уовојила извештај одбора дванаесторице, Београдска Трговачка Омладина издала је 1 јануара 1891 позив на претплату. Први број изишао је на Св. Саву, 14 јануара 1891, под уредништвом потпретседника Марка Вулетића, пошто је Никола Савић, с којим је био направљен уговор о уређивању листа, одустао да се прими тога положаја Тако је, најзад, после великих напора, остварен овај велики и значајни циљ Београдске Трговачке Омладине. Покретање „Трговинског гласника” примљено je са веома великим задовољством у свима привредним круговима. Београдска Трговачка Омладина са својим члановима, као и сви трговци ван њених редова, били су највише задовољни. Напокон су дошли трговци до свога листа, који је имао да подигне углед и значај Омладине, а с њом заједно целе српске трговине. *) 2 )

х ) Интересантно је забележити мишљење Чеде Мијатовића, бившег министра и врло истакнутог нашег полити чара, о покретању листа. Он је 14/26 септембра 1891 упутио из Лондона уреднику Марку Вулетићу писмо, коме се између осталог каже: «....Ја лично сматрам организацију српске трговачке омладине и њен рад као први озбиљан зрак наде да још од нас нешто и може бити. Ја сматрам да трговачка омладина има права да од свију нас без разлике партија и положаја очекује да је охрабримо и помажемо на путу напретка колико можемо. Целим својим досадашњим радом у вашем листу ја нисам вама ни упола исплатио оно задовољство које сам имао кад сам видео да је трговачка омладина покренула свој орган». У једном другом писму од 2/14 октобра 1891 пише Чеда Мијатовић Марку Вулетићу о раду омладине и њеног органа, па каже: «Ја се радујем са моје стране што видим да у Србији има људи, који без личних и политичких амбиција, свесрдно служе великим народним интересима, а међу те велике интересе ја стављам и потребу да се наша трговачка омладина образује озбиљно како ће бити достојна великог задатка који је промисао баш њој наменила. Ја се надам, и уверен сам, да ће се најдаље за десет година показати како је био озбиљан, далековидан и истински родољубив рад вашега друштва. Ја ћу бити срећан ако заслужим да се тада међу онима који су схватили патриотичност вашег задатка и потпомагали Вас усрдно, помене и моје име». Чеда Мијатовић, као тадашњи и доцнији стални дописник «Трговинског гласника» из Лондона, и у осталим својим многобројним писмима Марку Вулетићу стално је исказивао своје задовољство због- писања и држања «Трго винског гласника». Сматрао је, да he Београдска Трговачка Омладина са својим органом играти све значајнију улогу у целокупном јавном животу. 2 ) 0 значају и улози тадашњих српских трговаца и имховог органа дао је и Стојан Новаковић, у то време претседник Српске књижевне задруге, академик и претседник владе, веома карактеристично и ауторитативно мишље-