Споменица Београдске трговачке омладине 1880-1930

256

САРАДЊА БЕОГРАДСКЕ ТРГОВАЧКЕ ОМЛАДИНЕ И ДРУШТВА ПРИВРЕДНИК

Од почетка свога рада Привредник је тражио и нашао начина да своју делатност пренесе и у Субију и Црну Гору. Основан је 1897 год. у Загребу у исто време, када је основана и Српска банка и Савез српских земљорадничких задруга у Загребу. Са те три наше важне институције спроведен је један добро смишљен систем кациона.ше економске организације у нашим пречанским крајевима. Одмах у почетку Привредник је имао јасно истакнут циљ, да добру и здраву сеоску децу из наших сиромашних расних крајева истргне из њихове забите средине, да их упути у живот на учење заната и трговине, те да тако обнови националну привреду новим и свежим елементима. У крајевима тада још под Аустријом имао је овај Привредников рад карактер народне одбране против систематског привредног продирања туђинаца у наше привредно неорганизоване редове. У Србији и Црној Гори, пак, желео је Привредник да помогне живљем подизању новије привредне генерације, упућујући одабрану а сиромашну децу из тих, већ тада слсбодних српских држава у иностране напредне радње, где ће изучити своју струку и научити стране језике. Окоришћени богатим искуством такви би се младићи после враћали у своје крајеве као напредни млади људи и будући самостални господари. Вођење овакве организације скопчано је са великим издатцима. Они су добијани из прилога, који су притицали из свих наших крајева и свих друштвених слојева нашег народа. Наши трговци и занатлије, ксхји су непосредно имали да издрже економску борбу са туђинцима, најбоље су схватили значај Привредникова рада и они су га најјаче помагали, да би тако подизали нова снажна и спремна привредна поколења, која he их доцније наследити. Међу великим добротворима сем привредника налазе се и истакнуте личности наше интелигенције. Поменућемо само неколико добротвора: трговци поч. Владимир Матијевић, пок. Исидор Добровић, пок. Вељко Вилић, пок. Стојко Обрадовић, пок. 'Борђе Јагнић, Јован 'Буричић,, Стево Георгијевић, пок. Живко С. Богдановић, велепоседник пок. Лазо Дунђерски, пок. мајор Миле Зубовић, пок. лицидер Стево Живковић, пок. књижари браћа Каменко и Паја Јовановић, пок. Ана Ковачевић и Ангелина Капамаџија; г. др. Мих. И. Пупин, Његова Светост Патријарх Српски Варнава, високопреосвештени г. др. Георгије Летић, трговци г.г. Лазо и Јоца Бачић, Лазар Лађевић, Тоша Мијаиловић, Михаило Л. Ђурић, Сава Миленковић, Никола Ђук„ Стево Калембер, г.г. директори банке Т>ока Велисављевић, Милан Мих. Стефановић, Стеван Карамата, Радивој Глумац и Милан Добровић; индустријалац г. Перо Теслић, г-ђа Марија удова Јовановић, г-ђа Катица Ивошевић, Лепосава Ј. Јовановић и јелена Шонда; велепоседник г. Петар Кекић, учитељ Младен Белић, рентијери г.г. Светозар Гођевац, Сретен Алексић, Перо Бекић, Сава Савић, трговци Аврам Филиповић и Груја Величковић и многи други. Рад Привредников није ишао у рачун Аустрији, те му је стога чинила разне ометње. Требало је много тешкоћа савладати да се очува и одржи сама установа Привредника, која је била носилац идеје о организованом привредном препороду у нашем народу. Аустрија је почетком овога столећа Привреднику строго забранила смештање деце из Србије и Црне Горе. Али je дотле лед био већ пробијен. Интересовање за органи-

зацију већ је и у београдским круговима ухватило корена. Београдока Трговачка Омладана основала је тада и своје Привредно оделење са задатком какав је и Привредников. Први претседник тога новооснованог Привредног оделења био је угледни трговац на београдској чаршији г. Тоша Мијаиловић, садашњи многозаслужни претседник друштва Привредник. У тој и таквој сарадњи Привредника и Београдске Трговачке Омладине био је у први мах жива веза и пок. Павле Аршинов, тада професор у Београду, који је од почетка Привредникова рада сарађивао у тим пословима у Загребу, па је својим искуством и у Београду врло добро послужио. Светски рат донео је у томе раду код обе те установе тежак и мучан прекид. Привредников рад забраниле су аустријске власти још пре рата, као велеиздајнички. У мотивацији те службене забране, коју овде дословно доносимо, власти су Привреднику уписале у грех, да «он шири и гоји међу пучанством грчко-источне вјере, настањеним у Краљевини Хрватској и Славонији путем разних пјесама, које су унесене из Србије, у разним чланцима српску повијест, редовито и искључиво о свим догађајима који говоре о сеоби Срба, о бившем српско.м царству, о Цару Душану, о Цару Лазару, девет Југовића, о боју на Косову и у обће о јунацима који су били знаменити за Велику Србију, те позива народ да се угледа на прим ; ер тих јунака, знаменитих Срба, као својих националних идеала, који су радили на ускршавању Душановог Царства, за Велику Србију. Овим дјеловањем настоји та задруга да преко свог органа Привредника пробуђује међу својим задругарима свест, те их одгоји за мисао, да се сматрају саставним дијелом јединственог српског народа, који називају «целокупно Српство» и да се сваки појединац грчко-источне вјероисповјести у овим Краљевинама сматра истовјетним са оним у Србији«. Ово образложење србофобских аустријских власти најјасније сведочи, да је рад Привредннка тада још у Загребу у оним тешким приликама исто тако био националан, као и рад Трговачке Омладине у Србији. После светског рата Привредник је прешао у Београд, да одатле својим деловањем обухвати цео наш уједињени народ. Тако је отпала потреба да Београдска Трговачка Омладина даље смешта децу, чиме јој је рад олакшан, а тако ослобођене њене енергије могле су се јаче искористити у остале њене пословне гране. Сарадња између те две установе већ по природи ствари постоји, и оне се узајамно допуњују. Привредник упућује са села омладинце, нашу расну снагу, на занате и трговину, а Трговачка Омладина их у своје стручне школе прима. Та сарадња има и својих даљих перспектива. Констатујемо, да је Трговачка Омладина и досад имала ицтересовања за Привредник, да су многи од њих претплаћени на лист „Привредник“, да штеде код Задруге Срба Привредника, како би се после при отварању сопствене рацње користили не само својим уштеђевинама већ и кредитом задруге, као и да долазе на предавања, која се у Привреднику редовно одржавају. При таквој сарадњи искрснуће после и даље могућности што тешње везе, која he бити од користи члановима обеју установа.